Predsjednica Kosova Vjosa Osmani je izjavila da proces dijaloga Prištine i Beograda ne treba da se koristi “za normalizaciju” predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića.
„Budimo iskreni. Govorimo o autokrati. Suočavamo se sa državom koja se nikada nije izvinila za genocid počinjenim nad mojim narodom, ali je Kosovo istovremeno pružilo ruku saradnje, konstruktivno je i angažovano“, rekla je Osmani.
Podsjetila je da je u Briselu potpisano više od 40 sporazuma od kojih Srbija mnoge nije ispoštovala.
Osmani je za Atlantski savjet (Atlantic Council) u Vašingtonu, američki institut koji se bavi međunarodnim poslovima, rekla da treba biti oprezan kada je u pitanju dalji tok dijaloga Kosova i Srbije.
Ona je tako odgovorila na pitanje koliki značaj ima formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
„Iako postoje pokušaji da se ta tema učini važnijom od drugih, mislim da je to veoma opasan put za budućnost dijaloga. Ne smijemo upasti u Vučićevu zamku, što znači samo odugovlačenje i odugovlačenje procesa“, navela je Osmani.
„Srbija ne brine o srpskoj manjini, već samo kako da dobije instrument putem kog će moći da ospori suverenitet i teritorijalni integritet Kosova“, rekla je predsjednica Kosova.
Komentarišući Nacrt statuta za formiranje Zajednice, koji je 2. maja u Briselu predstavio upravljački tim, Osmani je rekla kako „polazna tačka treba da bude Ustav Kosova“.
Usprotivila se bilo kakvom predlogu koji bi mogao da dovede do stvaranja nove Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je dogovoreno 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, ali je zvanična Priština Zajednicu do sada odbijala uz obrazloženje da ona nije u skladu sa zakonima Kosova.
Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki principi Zajednice nisu u skladu sa kosovskim Ustavom, ali da mogu da se usklade.
Nakon insistiranja međunarodne zajednice, dvije strane su krajem februara 2023. postigli Osnovni dogovor za normalizaciju odnosa na osnovu predloga Evropske unije.
Njime je predviđen i određeni nivo samomenadžiranja za srpsku zajednicu na Kosovu, a strane diplomate su jasno navele da je riječ o uspostavljanju Zajednice.
Tako je upravljački tim, koji je bio sastavljen od četiri pripadnika srpske zajednice, početkom maja predstavio statut za formiranje Zajednice.
Vlada Kosova taj statut nije prihvatila te donijela odluku o raspuštanju upravljačkog tima.
Potom je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti izašao sa njegovom „vizijom” za regulisanje položaja i prava srpske zajednice na Kosovu uz navode da je statut, koji je predstavio upravljački tim, „suštinski nespojiv sa Ustavom Kosova“.
U dokumentu Kurtija se, pored ostalog, predviđa promocija i zaštita pripadnika srpske zajednice kroz „samomenadžiranje“ i direktan kanal komunikacije sa Vladom Kosova.
Takođe, kao mogućnost finansiranja se pominju i druge zemlje, uključujući Srbiju.
Izvor: RSE
Foto: EPA-EFE
