Države zapadnog Balkana (ZB) imaće mogućnost da do 2027. godine dobiju šest milijardi eura od Evropske unije (EU). Tri milijarde eura će moći da dobiju za investicione projekte, a drugu polovinu ukoliko ispune program reformi, odnosno, biće nagrađivani dva puta godišnje za sprovođenje reformi. To je novinarima sa Zapadnog Balkana u Briselu saopštio visoki zvaničnik Evropske komisije.
Crna Gora, kao i ostale zemlje iz regiona, moraće da u konsultacijama sa Evropskom komisijom urade program reformi sa rokovima u kojima će one biti sprovedene, nakon čega će, ukoliko budu uspješno sprovođene, dobijati novčanu nagradu. Novac koji dobiju za sprovođenje reformi ići će u budžet i Crna Gora i druge zemlje moći će da ga koriste kako god žele. EK ovo radi kako bi podstakla države zapadnog Balkana da sprovode reforme.
Naredne sedmice, kako je najavio visoki zvaničnik, biće održan sastanak u Skoplju na kome bi trebalo da se okupe ministri iz ovih država. U ime Crne Gore, na taj sastanak bi trebalo da ide ministar finansija Novica Vuković.
Pomenuti zvaničnik EK je pojasnio da će vlade država zapadnog Balkana raditi program reformi, ali će prije toga imati konsultacije sa EK. Vlada na sjednici u četvrtak nije usvojila nikakvu platformu u vezi sa ovom najavom visokog funkcionera EK.
Istakao je da još nije u potpunosti definisano na koji način će se uraditi program, šta će sve sadržati i kolike će biti nagrade za sprovođenje reformi, ali je podvukao da će svaka država morati da uradi program reformi sa jasnim rokovima i ciljevima. Kada urade program i sprovedu reformu, onda će Evropska komisija da provjeri da li je reforma sprovedena i nakon toga bi išle isplate za te države u budžet.
– Države će dobijati nagrade za sprovođenje reformi. Novac će se isplaćivati dva puta godišnje. Ukoliko sve bude po planu, prve isplate bi trebalo da budu naredne godine na ljeto – najavio je taj zvaničnik EK.
On nije mogao da precizira koliko novca će dobiti Crna Gora, kao ni ostale države.
Premijer Milojko Spajić očekuje da će Crna Gora dobiti oko 400 miliona eura kroz Plan rasta za Zapadni Balkan.
– Ne mogu preciznije da govorim o ciframa, ali što je država siromašnija ili u lošijem stanju, dobiće više novca. Crna Gora je mala i sigurno neće dobiti najviše novca. U Skoplju će se sa ministrima finansija raspravljati o planu razvoja. To će biti četvorogodišnji plan, odnosno četvorogodišnji program reformi, dok će pokazatelji za reforme biti na šestomjesečnom nivou, kao i isplate ukoliko ocijenimo da su reforme sprovedene – rekao je zvaničnik EK.
Pojasnio je da će Evropska unija nagrađivati države ukoliko sprovedu reforme na tržištu rada, u borbi protiv korupcije, ako urede sistem javnih nabavki. U praksi bi to značilo da država usvoji određeni zakon ili pomoću nekoliko akata uredi određenu oblast i za to dobija novac.
– Ako se reforme ne sprovedu, države neće dobiti novac. On će za te države biti izgubljen i preusmjerićemo ga za investicioni fond koji mogu da koriste sve države, a ne samo države zapadnog Balkana. Takođe, ukoliko se desi da se reforma sprovede i da se dobije novac, a nakon toga se to prekrši, u smislu da se stanje u toj oblasti vrati na staro, onda bismo ubuduće smanjili uplate za reforme koje se sprovedu nakon toga. Ne bismo tražili novac nazad, ali bismo kroz buduće sprovođenje reformi kaznili države – upozorio je visoki zvaničnik EK.
Istakao je da su ciljevi plana razvoja Zapadnog Balkana ekonomska integracija na jedinstveno tržište EU, pojačavanje ekonomske integracije tih država i rast njihovih ekonomija od 10 odsto, ubrzanje fundamentalnih reformi i povećana finansijska pomoć.
Kazao je i da je potrebno zajedničko tržište za Zapadni Balkan, koje bi bilo odskočna daska za ulazak u jedinstveno tržište EU.
– Akcenat je na ekonomskim reformama, kao i na vladavini prava, borbi protiv korupcije, uređivanju poslovnih registara i svemu što je povezano sa ekonomijom – naveo je taj zvaničnik.
Napomenuo je i da će vjerovatno biti dodata još jedna godina za sprovođenje reformi ukoliko to bude potrebno.
Foto: gov.me
