Prof. dr Vujadin Vešović: Od otpravnika vozova do doktora nauka 

emisija „Tragovi“ na programu Televizije Nikšić večeras od 20,30h

Osnovac iz beranskog sela Crni Vrh, Vujadin Vešović, sa priznanjem najbolji u istoriji te škole pješke ili na skijama, putovao je do beranske gimnazije pa je titulu najbolji đak zadržao u Željezničkoj školi u Zemunu, potvrdio je na polaganju državnog ispita u Sarajevu, postao najmlađi i najbolji otpravnik vozova u Titogradu, a školske 1965-66. krunisao je titulom student generacije na Saobraćajnom fakultetu Beogradskog univerziteta.

„Živio sam kao tada većina djece na selu. Majka mi je umrla kada sam imao tri godine, a otac je bio uporan da školuje djecu. Pomagao sam ocu u poslovima na selu, išao devet kilometara pješke ili na skijama do škole, a uveče bih učio uz gašnjaču. Bio sam posvećen školi. Kada sam završio drugi razred gimnazije, otac nije mogao da me školuje pa sam dobio stipendiju za Željezničku školu u Zemunu, gdje su predavali izuzetni stručnjaci. Jedan od njih, Raičević, “uzeo me na zub” pa sam morao znati više od ostalih. Zahvaljujući upravo njemu bio sam najbolji na državnom ispitu u Sarajevu pa mi je odmah ponuđen posao. Ali, vratio sam se u Titograd i postao otpravnik vozova. Volio sam taj posao, bio sam tačan i precizan, kao vojnik. Proglašen sam najboljim otpravnikom vozova u Titogradu. Direktor, Drago Popović, najzaslužniji što sam krenuo ka nauci, insistirao je da se školujemo dalje.“

U daljoj profesionalnoj karijeri Vujadin Vešović je svom imenu pridružio zvanja profesor doktor, profesor emeritus, a njegovu biografiju popunjavali su istraživački i naučni pohodi iz različitih oblasti saobraćaja: knjige, udžbenici i monografije, seminari, realizovani projekti, funkcije među kojima su i dekan Saobraćajnog fakulteta, re­dov­ni član Ju­go­slo­ven­ske in­že­njer­ske aka­de­mi­je, inostrani član Ruske Akademije nauka, di­rek­tor Insti­tu­ta Sa­o­bra­ćaj­nog fa­kul­te­ta, pot­pred­sjed­nik Ju­go­slo­ven­ske in­že­njer­ske aka­de­mi­je, di­rek­tor In­sti­tu­tove Aka­de­mi­je, ekspert Saveznog sekretarijata za razvoj i nauku u oblasti Organizacione nauke i menadžment, urednik i saradnih stručnih časopisa…

„Nagradu Student generacije 1965-66. primio sam u vojsci. Radio sam u ŽTP- Titograd, prošao sve stepenice od studija i analiza, pa građevinske, mašinske i elektro službe, do načelnika pa direktora OUR-a. Kada smo se integrisali sa Beogradom bio sam koordinator tih OUR-a. U to vrijeme donosile su se za Crnu Goru važne odluke – Aluminijski kombinat, izgradnja pruge Beograd-Bar, ukidanje pruge Nikšić-Bileća… a niko u rukovodećim političkim strukturama naše republike, osim Marka Orlandića, nije imao fakultet. Većina odluka bila je politička. Na primjer, da Kombinat bude u Titogradu, iako je Nikšić bio daleko rentabilnija lokacija, a kada je riječ o pruzi Beograd-Bar javno smo ukazivali na greške, ali vlastima u Srbiji i Crnoj Gori bilo je, izgleda, samo važno da se slikaju sa Titom u Plavom vozu. Tada smo govorili, a sa tim se slagao i Drago Popović da će to biti nerentabilna, gotovo pruga nizašta. Bio sam svjedok  donošenja odluke o ukidanju pruge Nikšić-Bileća, bio sam u crnogorskoj delegaciji. Inicijativa je potekla od vlade Bosne i Hercegovine, a mislim da je to bilo naređenje iz centrale i početak raspada Jugoslavije. Ta pruga se mogla rekonstruisati, a stanične zgrade su mogle da služe u turističke svrhe. Nauka se, u toj oblasti, malo pitala, a odluke su bile uglavnom političke.”

Svoj istraživački i naučni potencijal prof. dr Vujadin Vešović iskušavao je i usavršavao na prestižnim univerzitetima u SAD, zatim u Polj­skoj, Če­ho­slo­vač­koj i Ne­mač­koj. Na Sa­o­bra­ćaj­nom fa­kul­te­tu u Beogradu dr­žao je na­sta­vu na re­dov­nim, ma­gi­star­skim i spe­ci­ja­li­stič­kim stu­di­ja­ma, a po pozivu i na drugim fakultetima.

Kao dekan Saobraćajnog fakulteta čijem razvoju je dao ogroman doprinos, ali i kao direktor Instituta za saobraćaj i član važnih tijela u državnim organima i naučnim institucijama osmislio je i  rukovodio važnim projektima. Autor je ili ko­a­u­tor 80 na­uč­no–is­tra­ži­vač­kih ili razvojnih projekata, me­đu ko­ji­ma su i oni strateškog zna­ča­ja za raz­voj sa­o­bra­ćaj­nog si­ste­ma Ju­go­sla­vi­je. Bio je ru­ko­vo­di­lac Ju­go­slo­ven­skog ekspertskog ti­ma za iz­ra­du Stra­te­gi­je raz­vo­ja sa­o­bra­ća­ja i ve­za SFRJ, kao i na­uč­nih i teh­no­lo­ških pro­je­ka­ta Ministarstva na­u­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Dao je zna­ča­jan do­pri­nos uklju­či­va­nju ko­ri­do­ra Be­o­grad-Ju­žni Ja­dran u Pa­ne­vrop­ske mul­ti­mo­dal­ne sa­o­bra­ćaj­ne koridore…

“Odlaskom u Ameriku na usavršavanje, a bio sam na svim većim univerzitetima, dobio sam mnogo. Na primjer, na Harvardu, u Kenedijevom centru, biblioteka ima 30 miliona naslova… Dobio sam zadatak da u bibliotekama za period od 1950-74. pregledam sve što je urađeno u oblasti saobraćaja, iz organizacije, tehnogije i upravljanja. Mogao sam da ostanem u Americi, nudili su mi sve uslove, ali nije mi se tamo život dopadao. Nije bilo bezbjedno. Trideset paketa literature poslao sam brodom i nešto donio sa sobom. I vratio sam se, a rezultat tog istraživanja su i moje knjige pa i knjiga Menadžment u saobraćaju, koja je bila udžbenik u svim zemljama regiona.”

Prof. dr Vujadin Vešović vratio se Crnoj Gori kao jedan od osnivača saobraćajnog fakulteta, a 14 godina bio je de­kan Fa­kul­te­ta za me­nadž­ment u sa­o­bra­ća­ju i ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, odnosno Fa­kul­te­ta za sa­o­bra­ćaj, ko­mu­ni­ka­ci­je i lo­gi­sti­ku u Bu­dvi gdje je izabran za profesora emeritusa. Sada je rukovodilac doktorskih studija na Fakultetu i predsjednik Odbora direktora Saobraćajnog instituta. Glas naučnika, čije stručne i naučne radove iz oblasti saobraćaja primjenjuju savremeni svjetski centri, u Crnoj Gori nema takav odjek.

„Fakultet u Budvi zavrijedio je prestižne reference. Dobijamo projekte iz različitih EU programa i pohvale međunarodnih partnera, dobili smo i najsavremeniju opremu za drumski saobraćaj, električne automobile, za učenje na daljinu… imamo odličnu saradnju sa Kinom i Rusijom, ali država ne voli privatne fakultete. Jednostavno, u Crnoj Gori se ne uvažavaju nikakve reference.”

Poredane naučne, istraživačke, i menadžerske reference profesora Vešovića sačinile bi knjigu, a profesor knjige od kojih je većinu napisao u Obzovici, kod Cetinja, posebno vrednuje. Objavio je 565 radova, od kojih 236 u na­ci­o­nal­nim ili me­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma, autor je ili koautor 32 knjige. Taj opus čini 9 udžbenika i 23 monografije od kojih su četiri na stranim jezicima, a monografija Menadžment u saobraćaju kao literatura korišćena je na gotovo svim fakultetima u regionu.

Organizovao je 10 naučnih seminara međunarodnog karaktera, a sa svojim timom raz­vio je broj­ne me­to­do­lo­gi­je iz obla­sti or­ga­ni­za­ci­je i me­nadž­men­ta u sa­o­bra­ća­ju. Za svoj pe­da­go­ški, na­uč­ni i struč­ni rad do­bio je vi­še na­gra­da i pri­zna­nja. Od­li­ko­van je Or­de­nom ra­da sa zlat­nim vijen­cem 1990 go­di­ne. Do­bit­nik je plakete Pet­na­e­sto­a­pril­ska na­gra­da Za­jed­ni­ce Jugoslovenskih željeznica, dvije povelje Sa­o­bra­ćaj­nog fa­kulteta u Beogradu i Povelje fakulteta u Budvi. Nagrađivan je od  Že­le­znič­kog obra­zov­nog cen­tra Be­o­grad, Udru­že­nja za upra­vlja­nje pro­jek­ti­ma Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, In­že­njer­ske aka­de­mi­je Sr­bi­je, in­že­nje­ra i tehničara Sr­bi­je…

“Dobio sam važne nagrade, rukovodio važnim projektima u Jugoslaviji, kasnije u Srbiji i Crnoj Gori, ali krunom svog naučno-prosvjetnog angažmana smatram 370 svojih studenata, sada inženjera saobraćaja, 75 magistara od kojih ne mali broj pokriva ključne pozicije u svijetu.”

Naučnik, čija su dostignuća u oblasti saobraćaja vrednovana daleko van granica bivše Jugoslavije, na putu od zabačenog beranskog sela Crni vrh, gdje je rođen 1939. do zvanja univerzitetski profesor i doktor nauka, prošao je mnoge sredine, svjetske univerzitetske i naučne centre, a za mjesto gdje je proveo najljepše trenutke bira Nikšić, jer čovjek kreira atmosveru, kvalitet življenja, kvalitet prostora i trajnost naučnog djela.

„U Nikšiću sam proveo možda i najljepše dane. Moj najbolji drug, kasnije kum, prof. dr Mašan Jokić, koji je, nažalost, tragično izgubio život bio je iz Nikšića. Njegov otac, Blažo, me volio kao sina i često sam bio u Nikšiću. Bilo je to iskreno druženje, pravo prijateljstvo.”  

Na putu od otpravnika vozova do univerzitetskog profesora i naučnika sa zavidnim referencama, koji je 1986. u Scientific Worldu, prestiznom časopisu svjetskog naučnog društva, svojim radom predstavljao Jugoslaviju i zemlje u razvoju, prof. dr Vujadinu Vešoviću orijentiri su bili ljudi – kreatori umijeća življenja, ljepote prostora i vrijednosti naučnog djela.

Sonja Vujadinović

foto:RTNK/privatna arhiva