Piše:Spasoje Tomić
Nisam od onih koji vole da ćute i da uvijaju stvari u oblande. Pokazao sam to više puta do sada. Tako da bih sada napisao par redaka o lideru HGI Adrijanu Vuksanoviću.
Evidentno je da određeni politički činioci žive fkoskulu da svi predstavnici manjinskih naroda moraju biti u Vladi. Moje lično mišljenje je da ne moraju, već moraju prije svega da se odreknu saradnje sa DPS-om, na šta Adrijan svakako nije spreman, pa samim tim ni mandatar Spajić ne treba da pokazuje spremnost da istog primi u Vladu.
Pa neka Adrijan bude u opoziciji sa DPS-om, neka opet zajedno sanjaju snove i neka ljubav cveta, samo što ta ljubav neće moći ništa da odlučuje u Crnoj Gori, što je za CG svakako dobro, jer za vrijeme te ljubavi u vremenu svemoćnog DPS-a izgubili smo fabrike a dobili klanove. Adrijanu to nije smetalo, a i kako bi mu smetalo kada je uživao sve moguće privilegije diktatorskog režima za razliku od mene i meni sličnih koji smo “uživali” u privođenjima, hapšenjima, maltretiranjima, trovanjem suzavcima.
I sada taj i takav Adrijan želi da ispostavlja principe a glavni i osnovni princip je srbofobija, gdje nam gorepomenuti saopštava da neće u Vladu ako u istoj bude koalicija ZBCG, jer zaboga teško je prelomiti da politički predstavnici Srba mogu u Vladu, Srbi po Adrijanu treba da budu građani drugog reda osuđeni na puko preživljavanje a ukoliko dignu glas ili se pobune nije isključeno da bi Adrijanu scenario od 4 avgusta 1995 bio srcu drag.
Zato na kraju da kažem, Crna Gora novim putem mora da kreće, ko sa Srbima hoće i hoće ko neće neka neće. Srećno u opoziciji, da se prođe katarza, to može biti ljekovito za Adrijana i njemu slične.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici „Stav“nisu nužno i stavovi redakcije „Portala RTNK“)
preuzeto sa portala Adria
foto:Adria
