Iako se još uvijek pominje moguće odlaganje parlamentarnih izbora zakazanih za 11. jun, većina partija je počela pripreme za njih. Kako je potvrđeno „Danu“, na čelu Demokratskog fronta biće lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, a neće praviti široku koaliciju kao 2020. godine. Osim konstituenata DF-a, na listi će biti i Radnička partija. Pokret Evropa sad, na čijem čelu će biti Milojko Spajić, neće praviti koalicije sa većim partijama, već je moguće da će im se priključiti manje stranke, poput Ujedinjene Crne Gore, Stranke pravde i pomirenja, Saveza građana Civis i lokalnih lista. Demokratska Crna Gora i GP URA ranije su najavile savez, a na čelu njihove liste najvjerovatnije će biti Aleksa Bečić ili Dritan Abazović. Demokratska partija socijalista (DPS) će, prema našim saznanjima, praviti veću koaliciju sa tzv. procrnogorskim partijama. Iako je vršilac dužnosti predsjednika te partije, nije sigurno da će Danijel Živković biti na čelu te liste.
Rok za predaju izbornih lista je 16. maj.
Dok stranke kalkulišu u cilju prikupljanja što većeg broja glasova, na čišćenje biračkog spiska i na izbornu reformu kao da su svi zaboravili. Izvršna direktorica Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) Ana Nenezić rekla je u intervjuu agenciji MINA da Crna Gora ulazi u još jedan izborni proces bez reforme izbornog zakonodavsta i sa svim pratećim problemima koji su karakterisali ranije izborne procese.
– Tu prevashodno mislim na politizovanu izbornu administraciju, koja još nije profesionalizovana, pa zbog sastava, koji dominantno čine predstavnici političkih partija, odluke donose vođeni političkim, a ne javnim interesom – ocijenila je Nenezić.
Kako je dodala, takva situacija bila je i tokom skoro završenih predsjedničkih izbora i ne postoji garancija da se slične situacije neće ponoviti.
– Pomenula bih i višedecenijski problem sa biračkim spiskom, koji nije ažuriran, a možemo osnovano konstatovati ni tačan, i predstavlja ozbiljnu prepreku pri sprovođenju izbornog procesa – navela je Nenezić.
Upitana šta je glavni razlog za to što dosad nije sprovedena konkretna izborna reforma, odgovorila je da je jasno da se dominantno radi o nedostatku političke volje.
Uporedni podaci Monstata i MUP-a pokazuju da skoro 87 odsto građana u Crnoj Gori ima pravo glasa. Evropski standard je oko 70 odsto.
Izvor, foto: Dan
