Crnogorski građani u drugoj polovini marta i tokom aprila zadužili su se 37 i po miliona eura po akcijskim kamatama na kredite. Najčešće su uzimali gotovinske, zatim penzionerske, pa stambene i hipotekarne. Te podatke Radiju Crne Gore saopštili su u Centralnoj banci.
Oni kojima je pozajmica neophodna valjalo bi da sačekaju jesen, konkretnije septembar ili oktobar, jer se, kako je izjavio za Radio Crne Gore analitičar Predrag Zečević, očekuje bar još jedna korekcija kamatnih stopa na evropskom bankarskom tržištu za četvrtinu procenta, koja će se svakako, smatra, desiti i kod nas.
U bankama skoro tri mjeseca važi akcija nižih kamata na kredite, koju je početkom marta predložila monetarna vlast. Podaci pokazuju da je zaključno sa 30.aprilom odobreno tri hiljade 191 zajam. To je za Radio Crne Gore saopštio Marko Tintor iz Centralne banke.
“U ukupno odobrenom iznosu od 37,5 miliona eura”, naveo je direktor Direkcije za analizu sistema i razvoj kontrole.
U ovom periodu, kaže Tintor, građani su najčešće uzimali gotovinske kredite čiji je udio u ukupno odobrenim 55 procenata, dok penzionerski čine 22 odsto odobrenih akcijskih zajmova.
“Osim ove dvije kategorije značajnije je učešće stambenih kredita sa 15 odsto i hipotekrnih sa učešćem od osam odsto u ukupno odobrenim akcijskim kreditima” pojasnio je Tintor.
Trenutne kamate na stambene kredite, mada zavisi od banke do banke, su oko četiri i po odsto, potrošačke sa hipotekom oko šest procenata, gotovinske nepunih osam. Da bi kamatne stope mogle biti i niže u narednom periodu moglo bi uslijediti nakon odluke Evropske centralne banke da koriguje stope početkom ovog mjeseca za četvrtinu procentnog poena ili 0,25 odsto. Međutim, kažu analitičari to je tek početak, jer bi korekcije mogla uslijediti dva ili tri puta do kraja godine. Analitičar Predrag Zečević ocjenjuje da je ovom odlukom konačno stavljena tačka na eru skupog novca.
“Evropska centralna banka se odlučila na takav potez jer je inflacija u eurozoni konačno zaustavljena i trenutno iznosi 2,6 odsto, što je otprilike ciljana inflacija, jer ECB voli inflaciju oko dva procenta. Moja očekivanja, ali i drugih analitičara su da će na jesen doći do još jednog smanjenja kamatnih stopa, takođe za 0,25 odsto”, poručio je on.
Da li će ih biti još zavisi, ali su izgledi, poručuje Zečević, da će se desiti još jedno. Kod nas, uvjeren je ima prostora za dodatno snižavanje kamata, jer banke posluju sa profitom od oko 150 miliona godišnje, a preko pet milijardi depozita je u bankarskom sektoru. Zato ima preporuku za građane.
“Treba sačekati jesen za kreditno zaduživanje, jer će se desiti još jedan pad kamatnih stopa. Dakle, preporuka je građanima da sačekaju septembar ili oktobar”, naglasio je Zečević.
Inače, kreditno zaduženje građana na kraju aprila bilo je 1,8 milijardi eura i čini, kako je naveo Tintor, 42 procenta ukupnog kreditnog portfolija banaka što je, zaključio je, 11 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
foto: elements.envato
