Vlada u što skorijem roku treba da izradi i usvoji Plan pravedne tranzicije Opštine Pljevlja, kao rudarskog regiona, kako bi se osigurala socio-ekonomska stabilnost, zaštita zaposlenih i društvena pravda.
To je jedna od preporuka Analize tranzicionih izazova u Opštini Pljevlja, koju je sproveo Eko-tim u okviru projekta Koraci ka pravednoj tranziciji u Pljevljima.
Taj projekat je, kako je saopšteno iz Eko-tima, podržan kroz program Podržani=Osnaženi u okviru grant šeme Javno zastupanje, u realizaciji Fonda za aktivno građanstvo u partnerstvu sa Zakladom za razvoj lokalne zajednice Slagalica iz Hrvatske.
Program finansira Evropska Unija (EU), a kofinansira Ministarstvo javne uprave.
Koordinatorka programa za klimu i energiju u Eko-timu, Diana Milev Čavor, kazala je da u okviru globalnih nastojanja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i borbu protiv klimatskih promjena, Crna Gora stoji pred važnim zadatkom koji zahtijeva temeljno prestrukturiranje energetskog sektora.
“Priprema ovog Plana pravedne tranzicije ključna je za upravljanje složenim izazovima sa kojima se Crna Gora suočava, naročito u Pljevljima, čija ekonomija trenutno, ali i decenijama unazad, zavisi od industrije uglja. Oslanjanje na jednu industriju, kao što je ugalj, čini lokalnu ekonomiju ranjivom na tržišne promjene i globalne trendove”, rekla je Milev Čavor.
Diversifikacija ekonomije je, kako je ocijenjeno, neophodna kako bi se umanjili rizici i osigurao dugoročan ekonomski razvoj.
To podrazumjeva razvoj novih industrija, koje mogu obezbijediti alternativne izvore zaposlenja i prihoda.
Plan pravedne tranzicije treba da definiše buduće korake za diversifikaciju ekonomije i razvoj novih ekonomskih grana u Pljevljima.
Ovaj dokument će služiti kao temelj za modernizaciju infrastrukture, obrazovanje i prekvalifikaciju radne snage, te za razvoj stabilne političke i pravne strukture, koja će podržavati investicije i rast novih industrija.
“Značaj ovih napora se posebno ogleda u potrebi da se zatvaranje ugljenokopa i Termoelektrane (TE) Pljevlja ne izvrši na štetu energetske stabilnosti. Vlada treba da bude svjesna da odluka o godini ukidanja uglja mora biti dobro promišljena i definisana, kao i da se potrudi da izbjegne stanje neizvjesnosti koje bi moglo usporiti proces tranzicije svojim pasivnim pristupom”, navela je Milev Čavor.
Uprkos rastu proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Crnoj Gori, TE Pljevlja i dalje predstavlja izuzetno važnu elektranu u nacionalnom elektroenergetskom sistemu.
Postizanje klimatskih ciljeva bez ugrožavanja stabilnosti napajanja električnom energijom, ili enormnih troškova nastalih usljed uvoza nedostajuće električne energije koja bi bila potrebna da nadomjesti proizvodnju iz TE, predstavlja jedan od ključnih problema sa kojima će se elektroenergetski sistem Crne Gore suočiti u narednom srednjeročnom i dugoročnom periodu.
“Bitno je prepoznati da je Crna Gora već započela svoj proces energetske tranzicije i da se približava vrijeme kada će TE Pljevlja morati da bude ugašena. Međutim, proces planiranja gašenja TE Pljevlja mora biti pažljivo i odgovorno planiran, uzimajući u obzir sve ekonomske, socijalne, ekonomske i ekološke aspekta ovog procesa”, dodala je Milev Čavor.
Ona je kazala da je 2030. godina previše ambiciozna za takav korak, a ni 2050. nije realna opcija.
“Vrijeme ističe, stoga je esencijalno iskoristiti preostale godine rada TE Pljevlja za izgradnju novih izvora energije koji će je zamijeniti, te što prije pripremiti Plan pravedne tranzicije kako bi ekonomsko restruktuiranje Pljevalja bilo izvodljivo, a energetska tranzicija pravedna i socijalno održiva”, zaključila je Milev Čavor.
Foto: Eko tim
