U Crnoj Gori gradnja velikih solarnih elektrana postala je jedan od napoželjnijih biznisa. Naime, na današnji dan izdati su uslovi za gradnju preko 4000 MW solara. No, glavno pitanje je da li crnogorski sistem može da prihvati toliku struju.
Od zemlje u kojoj decenijama nije uložen ni cent u velike eneregetske objekte, do opšte pomame za gradnjom obnovljivih izvora, prije svega solara. Na današnji dan investitori su dobili urbanističko tehničke uslove za gradnju čak 30 velikih solarnih elektrana snage preko 4000 MW. Red je dugačak, a prenosna mreža u ovom trenutku ograničenih kapaciteta, prenosi RTCG.
“Postoji potencijal da se priključi 1500, čak i nešto više, možda do 2000 MW, grubo rečeno. Za potrebe novih objekata treba izgraditi nove objekte. Govorimo o stotinama kilometara za tih 4000 MW, neka procjena je sigurno više od jedne decenije”, kaže direktor razvoja i investicija u CGES-u Dragan Perunović.
Svoje mjesto pod suncem i na prenosnoj mreži koja je zasad limitrana, tražiće i nacionalna energetska kompanija. Na obali Krupačkog jezera elektroprivreda planira gradnju velike solarne elektrane snage do 50 MW.
Eleketroprivreda tako ulazi trku sa još dvadesetak investitora koji konkurišu sa projektima velikih elektrana snage i do 300 MW.
“Došli smo u neku situaciju da čekamo u redu. U ovom dijelu innfrastrukture očekujem da smo među prvima, ali naravno očekujemo određenu reakciju države, u smislu dovođenja u red kada je u pitanju izgradanja ovakvih tipova objekata”, kaže direktor Funkcionalne cjeline Proizvodnja EPCG Bojan Đordan.
“Ovo je ipak maraton, nije ovo trka na sto metara. Možda se nekom čini da je važno bilo predati zahtjev na početku, i što prije, ali mi potpisujemo ugovore sa tim investitorima. U ugovorima su dinamički planovi i oni te dinamičke planove moraju da poštuju, objašnjava direktor razvoja i investicija u CGES-u Dragan Perunović.
A ako se sve bude poštovalo, ono što se planira graditi samo u solaru četiri puta veće je od svih dosadašnjih kapaciteta koje nam daju vjetro, hidroelektrane i TE Pljevlja zajedno. Postavlja se pitanje šta će biti sa onima koji sa urednim dozvolama za gradnju, zbog ograničenih kapaciteta mreže, ostanu van sistema.
“Moje mišljenje je da se tolika snaga definitivno neće ni izgraditi. Nemoguće je toliku i takvu vrstu energije injektirati u energetski sistem”, smatra Đordan.
“Zakon o energetici kaže da moramo sve da ih priključimo, čak i ako postoje zagušenja na mreži i ako je potrebno dodatno ojačavati mrežu. U zakonu se ne govori o rokovima. Postoje uslovi za priključenje tih elektrana, oni moraju da čekaju da se to završi da bi se priključili”, kaže Perunović.
Priča o velikim solarnim elektranama na samom je početku, a gradnju prvih megavata na terenu vjerovatno će pokrenuti i završetak dalekovoda prema Pljevljima koji je trentuno stopiran jer mještani Đurđevića Tare traže izmještanje predviđene trase.
Foto: Screenshot TVCG
