Informacije iz Evropske unije koje govore da države članice ozbiljno razmišljaju da iskoriste zamrznuta sredstva Rusije, da ih upotrijebe kao pomoć Ukrajini, mogu se uskoro ticati i nas jer Crna Gora slijedi spoljnu politiku EU, i redovno prati uvođenje sankcija Moskvi. Prema podacima Evropske komisije, više od 269 milijardi eura (288,85 milijardi dolara) ruske imovine je imobilisano u zemljama G7, EU i Australiji, od čega je 200 milijardi eura u EU, uglavnom u Belgiji.
Među zemljama koje su uvele sankcije ali i zamrznule imovinu ruskim državljanima je i Crna Gora zbog čega su podnijete dvije inicijative pred Ustavnim sudom koji se o tome još nije izjašnjavao.
Advokat i šef Kluba odbornika koalicije Za budućnost Crne Gore u podgoričkom parlamentu Mitar Šušić kaže da je Ustavni sud morao da bude revnosniji, jer postoje dvije inicijative kojima je tražena ocjena ustavnosti povodom odluke Vlade o zamrzavanju imovine ruskim državljanima.
– Nažalost, Ustavni sud i u ovom slučaju, kao i u nizu drugih situacija u kojima bi svojom blagovremenom odlukom trebalo da spriječi nastajanje negativnih posledica i nepovratne povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda, postupa namjerno neblagovremeno. Taj sud očigledno i po ovom pitanju svjesno bira da neki sopstveni, projektovani politički pragmatizam stavi iznad interesa pravičnosti i zaštite Ustava. U svim aktuelnim pitanjima, naš Ustavni sud po pravilu ćuti i pušta očigledno neustavne akte da proizvode pravne posledice – kaže Šušić u izjavi za „Dan“.
Govoreći o odluci ranijih Vlada da državljanima Ruske Federacije, da jednostrano i arbitrarno zadire u osnovna ljudska prava, ovaj advokat kaže da je svakom jasno da se takvim aktima ne kompromituje samo pravni sistem Crne Gore već se direktno potkopavaju temelji cjelokupne zapadne civilizacije, kojoj navodno težimo.
– Niz međunarodnih konvencija, kako onih iz okvira UN, tako i onih na nivou Evrope, pravo na privatnu svojinu tretira kao fundamentalno. Zabrana diskriminacije i ograničenje prava samo u skladu sa zakonom su takođe neka od temeljnih prava tzv. civilizovanog svijeta. Te principe proklamuje i Ustav Crne Gore. Ustav eksplicitno zabranjuje ograničenje ljudskih prava po osnovu nacionalne pripadnosti, a u ovom slučaju vidimo da je osnovni kriterijum državljanstvo – da je neko ruski državljanin. Takođe, zabranjeno je da se zbog političkog ubjeđenja bilo kome uvodi ograničenje ljudskih prava, a vidimo da je u ovim odlukama razlog za blokiranje imovine ako neko „podržava vladu“ Ruske Federacije ili je „blizak“ sa akterima vlasti u toj državi, što je zapravo politički stav – ističe Šušić.
Foto: Dan
