Morski led na Antarktiku ove godine je pao na rekordno nizak nivo zbog visokih temperatura te ne postoji brzo rješenje da se poništi ta šteta, objavili su naučnici ove nedelje u studiji o uticaju klimatskih promjena na kontinent.
Minimalni ledeni prekrivač kontinenta prošle je godine pao ispod dva miliona kvadratnih metara prvi put od početka satelitskih mjerenja 1978. godine, a ovog februara pao je na još niži nivo, pokazuje studija objavljena u časopisu Frontiers in Environmental Science.
„Trebaće desetine godina, ako ne i vjekova, da se te stvari oporave. Nema brzog rešenja za zamjenu ovog leda“, rekla je Ana Hog, profesorka sa univerziteta u Lidsu i jedna od koautora studije.
„To će sigurno trajati dugo, ako je uopšte moguće“, naglasila je.
Ovogodišnji minimum leda za 20 posto je niži od prosjeka poslednjih 40 godina, što je ekvivalentno gubitku morskog leda gotovo 10 puta većeg od površine Novog Zelanda, rekao je Tim Naiš, direktor Centra za istraživanje Antarktika s novozelandskog univerziteta Viktorija u Velingtonu.
„U nekim slučajevima približavamo se tačkama bez povratka koje će, kad budu pređene, dovesti do nepovratnih promjena sa nezaustavljivim posledicama za buduće generacije“, upozorio je Naiš.
Globalno zagrijevanje podstaknuto je izgaranjem fosilnih goriva i učinilo je Antarktik ranjivijim na ekstremne događaje, a taj uticaj će se „gotovo sigurno“ pogoršati, navodi se u studiji.
Klimatske promjene će „dovesti do povećanja veličine i učestalosti“ toplotnih talasa, kolapsa ledenih ploča i smanjenja morskog leda, dodaje se na osnovu nedavnih dokaza iz naučnih studija antarktičkog okeana, atmosfere, kriosfere i biosfere.
Tačan uticaj klimatskih promjena na Antarktiku i okolni okean bio je neizvjestan i naučnici su se mučili da izmjere koliko globalno zagrijevanje utiče na debljinu antarktičkog leda.
Ali, iz fenomena poput ubrzanog smanjenja morskog leda „naučno je razumno“ pretpostaviti da će se ekstremni događaji intenzivirati s rastom temperature, rekao je Martin Sigert, glasiolog sa Univerziteta Egzeter, još jedan autor studije.
Prošle godine je „atmosferska rijeka“ iz Australije donijela suptropsku toplotu i vlagu na kontinent, uzrokujući temperature do 38,5 stepeni iznad normale, što je bilo najveće odstupanje do sada.
Foto: Pixabay
