Na neformalnom samitu Evropske unije (EU) koji će biti održan 6. oktobra u Grenadi, očekuje se da lideri država članica EU poruče da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet, te pokretač za poboljšanje ekonomskih i socijalnih uslova evropskih građana.
„Gledajući unaprijed u izglede za dalje proširenje Unije, i EU i buduće države članice moraju biti spremne. Članice koje teže treba da pojačaju svoje reformske napore, posebno u oblasti vladavine prava, u skladu sa prirodom procesa pristupanja zasnovanom na zaslugama i uz pomoć EU“, navodi se u nacrtu deklaracije u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Deklaracija koju će usvojiti šefovi država i vlada EU će podvući i neophodnost da ne samo zemlje kandidati već i EU bude spremna da „postavi neophodne unutrašnje osnove kako bi Unija bila spremna za proširenje“.
Oni će obećati da će postaviti dugoročne ambicije i načine da se one ostvare.
„Pozabavićemo se ključnim pitanjima koja se odnose na naše prioritete i politike, kao i na našu sposobnost donošenja odluka. Uspješno proširenje učiniće EU jačom i unaprijediće evropski suverenitet“, navodi se u nartu Deklaracije koja čeka na usvajanje 6. oktobra u Španiji.
Lideri država i vlada EU će se 6. oktobra sastati na neformalnom sastanku da bi raspravljali o proširenju i migraciji.
Očekuje se pokretanje debate o reformama unutar EU kako bi evropska porodica bila spremna za preko 30 članica što se u briselskom žargonu naziva „EU 30 plus“.
Nakon višegodišnje pauze po pitanju proširenja, ruska agresija na Ukrajinu je izazvala da ova tema dobije na težini i promijenila raspoloženje među skeptičnim državama EU.
Predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel je u avgustu saopštio da bi EU trebala biti spremna da primi nove članice „do 2030. godine“.
Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije je na svom godišnjem govoru 13. septembra, poručila da je EU sa 30 plus „strateški interes“.
Navela je da je proširenje najbolja investicija miru bezbjednosti i prosperitetu EU, te da će proširenje biti „katalizator napretka“.
Njemačka i Francuska, najjače zemlje unutar EU su već zatražile od eksperata da izrade dokument o izvodljivosti budućeg proširenja.
Prema nalazima stručnjaka, prije takozvanog proširenja na „30 plus“ EU bi trebala izvršiti neke unutrašnje reforme kako bi bila funkcionalna.
Proces proširenja EU treba ići paralelno sa produbljivanjem integracija unutar unije.
U procesu proširenja uključuju se sve države Zapadnog Balkana, s time da samo Kosovo nema kandidatski status. Zemlje regiona se nalaze na neujednačenim nivoima u ovom procesu: Srbija i Crna Gora su već duboko u pristupnim pregovorima, Albanija i Sjeverna Makedonija čekaju na otvaranje pregovora, a Bosna i Hercegovina je u decembru 2022. dobila kandidatski status.
Od prošle godine i Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata za punopravno članstvo u EU.
Foto: Pixabay
