Američka aeronautička kompanija „Boing“ je prihvatila sporazum o priznanju krivice da bi izbjegla krivično suđenje zbog padova svojih aviona „737 Maks“, saopštilo je Ministarstvo pravde SAD.
Boing će se izjasniti krivim po optužbi za krivično djelo prevare, koje je dovelo do padova dva aviona „737 Maks“ u kojima je poginulo 346 ljudi, saopštilo je Ministarstvo pravde.
Federalni tužioci su prošle nedjelje ponudili „Boingu“ izbor: da se izjasni o krivici i plati novčanu kaznu kao dio kazne, ili da se suoči sa suđenjem za krivično djelo „zavjere radi prevare Sjedinjenih Država“.
Tužioci su optužili američkog vazduhoplovnog giganta da je obmanuo regulatore, koji su odobrili uslove za upotrebu aviona i obuku pilota za njega.
Sporazum o priznanju krivice koji tek treba da dobije odobrenje saveznog sudije da bi stupio na snagu, poziva „Boing“ da plati dodatnih 243,6 miliona dolara kazne. To je isti iznos koji je platio po nagodbi iz 2021. za koju je Ministarstvo pravde saopštilo da ju je kompanija prekršila.
Saopšteno je da će biti imenovan nezavisni agent koji će tri godine nadgledati „Boingove“ procedure za bezbjednost i kvalitet.
Sporazumom se takođe zahtijeva od „Boinga“ da uloži najmanje 455 miliona dolara u svoje programe usklađenosti sa propisima, kao i u bezbjednost.
Sporazum o priznanju krivice pokriva samo prekršaje Boinga prije nesreća u Indoneziji i Etiopiji, u kojima je poginulo svih 346 putnika i članova posade u dva nova aviona „737 Maks“.
„Boing“ time ne dobija imunitet za druge slučajeve, uključujući otpadanje panela s aviona „737 Maks“ tokom leta „Alaska Airlinesa“ iznad Oregona u januaru, rekao je zvaničnik Ministarstva pravde.
Sporazum takođe ne pokriva nijednog sadašnjeg ili bivšeg zvaničnika „Boinga“, već samo tu korporaciju.
Ministarstvo pravde je saopštilo da očekuje pismeni sporazum o priznanju krivice u američkom Okružnom sudu u Teksasu do 19. jula.
Advokati nekih od rođaka poginulih u dvije nesreće, rekli su da će tražiti da sudija odbije sporazum.
Federalni tužioci su naveli da je „Boing“ počinio zavjeru u namjeri da obmane državu, dovodeći regulatore u zabludu o sistemu kompjuterske kontrole leta, koji je bio jedan od uzroka nesreća koje su se dogodile u razmaku od manje od pet mjeseci.
U okviru nagodbe iz januara 2021. Ministarstvo pravde je saopštilo da neće krivično goniti „Boing“ po optužbi ako se kompanija pridržava određenih uslova tri godine. Tužioci su prošlog mjeseca naveli da je „Boing“ prekršio uslove tog sporazuma.
Slučaj seže do nesreća u Indoneziji i Etiopiji. Piloti „Lion Aira“ u prvoj nesreći 2018. godine nisu znali za softver za kontrolu leta koji bi sam mogao „gurnuti“ nos aviona nadolje. Piloti „Ethiopian Airlinesa“ 2019. godine su znali za to, ali nisu mogli da kontrolišu avion kada se softver aktivirao, na osnovu informacija sa neispravnog senzora.
Ministarstvo pravosuđa optužilo je Boing 2021. da je obmanuo FAA regulatore o tom softveru, koji nije postojao u starijim „737“ i o tome koliko će pilotima trebati obuke da bezbjedno upravljaju avionom. Odjeljenje se u to vrijeme složilo da ne goni „Boing“ ako kompanija plati nagodbu od 2,5 milijarde dolara, uključujući kaznu od 243,6 miliona dolara, i preduzme korake da se tri godine pridržava zakona protiv prevara.
„Boing“ koji je okrivio dvoje zaposlenih na nižem nivou da su doveli regulatore u zabludu, pokušao je da zanemari te nesreće. Pošto su avoni „737 Maks“ bili prizemljili 20 mjeseci, regulatori su ih pustili da ponovo lete jer je kompanija smanjila dejstvo softvera za upravljanje letom. Avioni „737 Maks“ su izveli hiljade sigurnih letova i narudžbine avio-kompanija su porasle na 750 u 2021, na oko 700 u 2022. i na skoro 1.000 u 2023. godini.
To se promijenilo u januaru, kada je panel trupa aviona koji je prekrivao neiskorišćeni izlaz za slučaj nužde otpao s aviona „737 Maks“ tokom leta Alaska Airlinesa iznad Oregona.
Piloti su bezbjedno prizemljili avion i niko nije teže povrijeđen, ali je taj slučaj doveo do detaljnijeg ispitivanja rada te kompanije. Ministarstvo pravde je otvorilo novu istragu, FBI je rekao putnicima u avionu na Aljasci da su mogli biti žrtve zločina, a FAA je saopštila da pojačava nadzor nad Boingom.
Krivična osuda mogla bi da ugrozi status „Boinga“ kao saveznog snabdijevača, smatraju neki pravni stručnjaci. Sporazum se ne bavi tim pitanjem, prepuštajući svakoj službi vlade SAD da koristi ili zabrani „Boing“.
Ratno vazduhoplovstvo SAD se pozvalo na „ubjedljiv državni interes“ da se „Boingu“ dozvoli da nastavi da se takmiči za ugovore, pošto je ta kompanija platila kaznu od 615 miliona dolara 2006. godine za rješavanje krivičnih i građanskih tužbi, uključujući i to da je koristila informacije ukradene od rivala da bi dobila ugovor o lansiranju letjelice u svemir.
Ta kompanija sa sjedištem u Arlingtonu, u Virdžiniji, ima 170.000 zaposlenih i desetine klijenata – avio-kompanija širom svoketa. Najbolji kupci „737 Maksa“ su američke kompanije „Southwest“, „United“, „American“, „Alaska“ i strane „Rianair“ i „FlyDubai“.
Ali 37 odsto njenih prihoda prošle godine došlo je od ugovora s vladom SAD. Većina je bila vojne namjene, uključujući prodaju koju je Vašington organizovao u drugim zemljama.
„Boing“ takođe pravi kapsulu za posade NASA. Dva astronauta su sada u Međunarodnoj svemirskoj stanici u orbiti oko Zemlje duže nego što se očekivalo, dok inženjeri „Boinga“ i NASA rješavaju probleme sa pogonskim sistemom koji se koristi za manevrisanje kapsule.
foto: elements.envato
