piše: Virdžinija Đeković Miketić
Kada se radio pojavio početkom XX veka, bio je doživljen kao radikalno novi medij koji menja način na koji društvo komunicira i deli informacije. Danas, po istoj metodologiji, tumačimo veštačku inteligenciju. Kao i radio nekada, VI izaziva istovremeno oduševljenje i strah, formirajući svoj širi uticaj u odnosu na različite faktore i okolnosti. Istorija medija pokazuje da tehnologije same po sebi nisu ni pretnja ni rešenje, presudni su načini na koje ih društvo, mediji i institucije integrišu u sisteme javnih politika i prakse, sa pretpostavkom korišćenja za ciljeve zajedničkog dobra.
Radio je opstao i razvijao se ne zbog tehničke novine, već zahvaljujući poverenju, profesionalnim standardima i odgovornoj upotrebi tehnologije. Sa ovom vremenskom i iskustvenom distancom veštačku inteligenciju možemo razumeti, ne kao novi glas koji zamenjuje ljudski, već kao alat koji, uz jasne etičke okvire i javni interes u središtu, može unaprediti medijsku praksu i osnažiti radio kao medij budućnosti. Upravo zbog toga, obeležavanje Svetskog dana radija (UNESCO World Radio Day) ukazuje na potrebu da dodatno ojačamo i sačuvamo vrednosti koje je iznegovao radio.
Projekat Zvuk evolucije medija (producent Vuk Vuković, urednik Nemanja Popović), značajan je jer predstavlja saradnju dva važna lokalna entiteta i kulturna aktera kao što su Nikšić – Evropska prestonica kulture 2030 i Radio Nikšić. Iako ne tipična, rezultat ovakve prakse pokazuje benefite saradnje zasnovane na međusobnom poznavanju identitetskih osobenosti zajedničkog okruženja, a u tom kontekstu prirodnijeg povezivanja lokalnih resursa kulturnog sektora sa međunarodnim okvirima medijskih politika. U vremenu kada se u Evropi i svetu sve češće govori o ulozi medija u očuvanju demokratskih vrednosti, poverenja javnosti i kulturne raznolikosti, ovakav programski koncept pokazuje koliko radio može biti živ akter savremenih kulturnih strategija, a ne pasivni prenosilac sadržaja. Posebno je važno što se program tematski oslanja na globalni fokus UNESCO-a: odnos radija i veštačke inteligencije, prevodeći ga u lokalno razumljiv i kulturno referentan jezik.
Iz perspektive javnih politika, učešće u međunarodnim manifestacijama poput UNESCO World Radio Day ima višestruki značaj. U tom kontekstu, činjenica da je Nikšić istovremeno UNESCO Grad muzike i buduća Evropska prestonica kulture 2030 dobija dodatnu težinu. Program Zvuk evolucije medija pokazuje kako se ove titule mogu sadržajno povezati: muzika ovde nije dekor, već metod analize medija, dok radio postaje prostor u kojem se susreću lokalna kulturna memorija i globalni tehnološki izazovi. To je upravo onaj tip integrisanog pristupa koji savremene evropske kulturne politike podstiču.
Posebno promišljena odluka da program započne pesmom Miladina Šobića ima i simbolički i produkcioni značaj. Šobić, kao jedan od najznačajnijih umetnika crnogorske muzičke scene i autor snažno vezan za Nikšić, predstavlja spoj lokalnog identiteta i univerzalne umetničke vrednosti. Njegova pojava na početku programa jasno signalizira da se globalne teme, poput veštačke inteligencije i budućnosti medija, ne promišljaju iz apstraktnog centra, već iz konkretne kulturne zajednice.
Verovatno najvažnija vrednost ovog projekta je jasno artikulisana poruka da je veštačka inteligencija alat, a ne glas. Takav stav direktno korespondira sa savremenim evropskim i UNESCO smernicama kreiranim tako da insistiraju na očuvanju ljudskog suda, profesionalne odgovornosti i javnog interesa u medijskoj produkciji. Radio je predstavljen kao medij koji nove tehnologije ne prihvata nekritički, već ih integriše u postojeći sistem vrednosti, dodajući svoje osobenosti.
Za javne emitere i donosioce odluka na nivou kulturnih politika, Zvuk evolucije medija može poslužiti kao model: kako se međunarodne inicijative ne samo obeležavaju, već i smisleno ugrađuju u lokalni kulturni ekosistem. Time se potvrđuje da učešće u globalnim manifestacijama nije pitanje prestiža, već odgovornog promišljanja budućnosti medija. Zato, ovaj program nije samo radijska emisija povodom jednog datuma. On je signal da Nikšić razume svoju ulogu u savremenom evropskom kulturnom prostoru: kao grad koji zna da spoji tradiciju, inovaciju i javni interes u zajednički, čujan glas.
Virdžinija Đeković Miketić je asistentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti i istraživačica saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu. Članica je upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (2025-27). Aktivistkinja, posvećena unapređenju javnih politika u oblastima kulture i medija.
(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici „Stav“ nisu nužno i stavovi redakcije „Portala RTNK“)
foto:Kancelarija Nikšić 2030 EPK
