„Pravedno bi bilo da se pamte samo lepe stvari“. Riječi su legendarnog trenera Duška Vujoševića koje su puštene i u Beogradskoj areni prije utakmice Partizan – Žalgiris, a u kojoj je sve prštalo od emocija.
Beogradski klub je gubio mnoge svoje velikane, odlazili su prerano ili iznenada, ali odlazak Generala pokazao je koliko je sebe ugradio u srca onih koji su u svoj život „utkali“ crno-bijele boje.
Prvi selektor košarkaške reprezentacije Crne Gore gdje god i šta god je radio udarao je jake i čvrste temelje. Njegova životna filozofija i radna etika brusile su rezultate koji su uspijevali ne samo da obraduju navijače, već da pokažu da i košarka može da bude nešto više od igre, a da i oni koji nisu direktni akteri na terenu mogu dosta toga da nauče gledajući Duletove pulene.
Ljudskost je stavljao ispred igračkih kvaliteta pa zato i ne čudi što je znao da pomiri naizgled nepomirljivo, da prevaziđe podjele karakteristične za balkanski mentalitet. Nije mario za bočne ali ni za direktne udarce. To ga je možda koštalo nerava i ranijeg odlaska, ali je svojim manirima kupovao i dobijao ono mnogo vrijednije. Bio je i ostaće simbol otpora nepravdi, sili i moći. To je znao da ispolji i direktno, ali je mnogo simpatičnije i djelotvornije bilo kada je to radio suptilno, onako kako on zna.
Crnogorska genetika, maniri stečeni na beogradskom asfaltu, široki uticaj književnosti i umjetnosti, izrodile su genijalnost koja je brusila najbolje igračke kvalitete, ali i ljudske iz mnogih koji su sarađivali sa Generalom. Upravo ovi dani pokazuju ogromnu zaostavštinu iza Duška Vujoševića, koja će trajati još dugo.
Ali eto, i Dule je bio ljudsko biće, i imao mana i loših momenata. Bilo je i u njegovoj „armiji“ kukolja, ali postupićemo po naređenju i pravdi i pamtiti samo lijepe stvari jer nepregledan je red vojske takvih koja ostaje iza Generala…
Branko Čupić
Foto: ABA liga/X
