Kolege sa staze za njega govore da mu je „vazda malo trke“. Ovaj 55-godišnji Nikšićanin trenira tri decenije i, kako sam kaže, ne zna za pauzu. Za to vrijeme nakupio je više od 60 maratona i 120 polumaratona, kao i nebrojeno mnogo drugih trka.
Doajen crnogorske atletike Veselin Petrušić u razgovoru za portal RTNK vraća nas na sami početak svoje sportske priče i otkriva kako se trčanje u Nikšiću i Crnoj Gori u međuvremenu mijenjalo.
„Počelo je daleke 1996. godine, prvo sam krenuo malo da trčkaram za svoju dušu. U tom periodu, Drago Musić je trčao za Atletski klub „Crvena zvezda“, ali je odlučio da se vrati iz Beograda i došao na ideju da osnuje AK „Nikšić“. Tu su bili još braća Bulajići, Slavko Kljajević, Nikola Krivokapić i drugi. Polako smo krenuli oko Trebjese, pa krugove oko Slanog jezera i tako je sve počelo. Napravili smo AK „Nikšić“ i počela je moja atletska karijera“, prisjeća se Petrušić.
Foto: Drago Musić i Veselin Petrušić, 2012. godina
Prvu zvaničnu trku odradio je u Danilovgradu u decembru 1996. godine. Od tada, Veselin je samo na zvaničnim trkama prešao više od 5.000 kilometara. To je, međutim, tek mali dio njegove ukupne kilometraže.
„Imam preko 60 maratona, najviše u Crnoj Gori. Tu je i više od sto polumaratona, a samo u poslednjih pet godina imam 50 istrčanih polumaratona. Okvirno, tokom mjeseca prosječno trčim više od 500 kilometara, pišem svaku trku i trening, to ne preskačem. Za ovih 30 godina, krug oko planete Zemlje je svakako pao, drugi su odavno krenuli“, naglašava Petrušić.
| Legenda crnogorskog trčanja Nikšićki trkač nosilac je brojnih medalja na državnim prvenstvima još iz vremena SR Jugoslavije. Bio je reprezentativac Crne Gore u krosu i planinskom trčanju, i aktuelni je rekorder Crne Gore na 30 kilometara. Veselin je tri puta trčao maraton u Njujorku, a pored toga je učestvovao i na velikim maratonima u Madridu, Barseloni, Rimu, Luksemburgu i Parizu. Poslednji je prvak državne zajednice Srbije i Crne Gore na 100 kilometara. |
Naš sagovornik kaže da je Nikšić stožer dugoprugaškog trčanja u Crnoj Gori i ističe da je krajem 90-ih čak 14 naših sugrađana završilo Podgorički maraton. Pored njega, tu su bili Jovan Dragović, Mileta Čavić, Velimir Ćorović, Đoko Papić i drugi.
„I tako je 1998. godine čak 14 Nikšićana istrčalo Podgorički maraton. Mislim da tada ni Beograd nije davao toliko dobrih maratonaca. Čak mislim da smo u Evropi, proporcionalno broju stanovnika u gradu, imali najviše maratonaca. I to su ga svi istrčali ispod tri sata i 40 minuta“, napominje Petrušić.
Prema njegovim riječima, dugoprugaštvo je tada bilo drukčije – maraton su morali da završe za manje od četiri sata. Kako pojašnjava, danas je situacija potpuno različita jer se ulice zbog trke zatvaraju čitav dan i može se ići i po pet-šest sati.
„Teško je to upoređivati, ali čini mi se da danas trka ima možda i previše jer je sve postalo komercijala. Nema kvaliteta, ima kvantiteta“, smatra Petrušić.
Dodaje da je ranije to bilo nezamislivo jer su trkači prethodne generacije jako forsirali i praktično imali obavezu da završe maraton za manje od tri sata. Situacija se, kako ističe, značajno promijenila:
Naš sagovornik kaže i da mu jedan detalj sada pomalo smeta na stazi.
„Volio bih kad bi zabranili da se nose telefoni na trkama. Živo me zanima koliko bi ljudi tada trčalo. To je sve postalo malo selfi, malo snimanje, direktno uključivanje“, opisuje Petrušić.
Ipak, volio bi da se što više ljudi bavi trčanjem, a naročito bi ga obradovalo kada bi mlađi takmičari mogli da unaprijede rezultate starijih kolega.
Njujorški maraton među omiljenim trkama
Doajen naše atletike smatra da je teško izdvojiti jednu trku od više stotina u kojima je učestvovao, ali dodaje da se maraton u Njujorku mora pomenuti.
„Teško je izdvojiti bilo koju trku, ali Njujork ima tu draž svakako, ne može se ništa mjeriti s njim što se tiče atmosfere, tu je preko 50 hiljada ljudi. To je bilo prvi put 2007. godine, teško je bilo uopšte doći do viza u tom periodu“, pojašnjava Petrušić.
Uz to, ponosan je i na treće mjesto na pet kilometara osvojeno na saveznom takmičenju u Subotici. Kako navodi, to je bila prva i jedina medalja koju je donio jedan crnogorski takmičar sa saveznih prvenstava.
„U Subotici 1998. godine sam uzeo medalju, bio sam treći sa 16:03. To je bila prva medalja, i dan-danas je tako, da je crnogorski takmičar osvojio na saveznom takmičenju. Naravno, bilo je naših trkača, prvaka Jugoslavije i boljih od mene, ali nisu bili registrovani za crnogorski klub. Nisu došli kao članovi recimo AK „Sutjeska“ ili „Čelik“ ili „Nikšić“. Ja sam jedini koji je osvojio medalju kao domaći takmičar, crnogorski trkač, na prvenstvu države“, kaže popularni Petro.
Za kraj razgovora, naglašava da od bavljenja atletikom u Crnoj Gori teško može biti finansijske koristi.
„To ljudi mogu da zaborave. Ali to je ljubav, to je strast, to se voli i uđe u krv, ne može se bez toga“, poručuje Petrušić.
Prvih 30 godina karijere iza Veselina. Sudeći po onome što smo čuli, spreman je za barem još toliko.
Dražen Vujović
Foto: RTNK, Veselin Petrušić – privatna arhiva
