Dok skupštinske klupe u plenarnoj sali već drugi dan ostaju prazne, uprkos zakazanom zasjedanju, poslanici i vlasti i opozicije spremni su, kažu, za narednu sedmicu, kada će na stolu biti takozvani IBAR zakoni.
“Mislim da će upravo glasanje za ove zakone biti lakmus papir kada je u pitanju evropska orijentacija određenih političkih subjekata. U tom kontekstu, očekujem široku političku podršku za sve ove zakone”, kaže poslanik Pokreta Evropa sad Vasilije Čarapić.
“Čini mi se da je to usaglašeno sa Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom, tako da u načelu mi jesmo za to da podržimo sve ove zakone, koji se odnose na IBAR”“, rekao je Mirsad Nurković iz Bošnjačke stranke.
Da će dati puni doprinos izglasavanju tih zakona, ponavljaju iz Demokratske partije socijalista (DPS), ali konstatuju da cijeli proces prate političke ucjene, aludirajući na Rezoluciju o Jasenovcu, pa još jednom šalju poruku premijeru.
“Da se ne obećava ništa poslije IBAR-a, jer ta potencijalna obećanja poslije IBAR-a, odnosno poslije izglasavanja zakona iz dijelokruga IBAR-a, mogu blokirati evropski put Crnoj Gori”, kazao je šef poslaničkog kluba DPS-a Andrija Nikolić.
Osim više zakona iz oblasti pravosuđa, posebnu pažnju stručne javnosti izazvali su medijski zakoni, odnosno amandmani Kabineta premijera, kojima se, između ostalog, propisuje da će za izbor direktora Javnog servisa umjesto deset biti potrebno pet godina radnog iskustva. Na optužbe da se tako crtaju kriterijumi za određenu osobu, iz PES-a odgovaraju.
“Što se nas tiče, to apsolutno nije tačna teza i to nije naša motivacija. Tako da ćemo vidjeti, vrijeme je majstorsko rešeto. Činjenica je da za te amandmane postoji pozitivno mišljenje Evropske komisije. Budući da se monopolizuje pozicija rukovodilaca u Javnom servisu zbog strogih kriterijima, mišljenje eksperta, čak i u procesu same izrade zakona, je bilo da bi trebalo da se ide u pravcu smanjivanja uslova kako bi se povećala konkurencija. I upravo je to jedini razlog zbog čega se predlaže ova izmjena”, kaže Čarapić.
Vraćanje reklamiranja Radio-televiziji Crne Gore u prajmtajmu Čarapić ovako objašnjava.
“Mislim da ovaj amandman omogućava finansijsku stabilnost i finansijsku nezavisnost RTCG. Što znači da u slučaju smanjenja budžeta od strane države za RTCG, on može da stekne svoje izvorne prihode i na taj način učuva svoju finansijsku nezavisnost”.
U opoziciji za ove amandmane na medijske zakone još nemaju konačan stav.
“Treba da su upoznamo sa tim sadržajem, a onda da vidimo i šta će biti sadržaj potencijalnih amandmana i da li ćemo možda i mi dati određene amandmane na medijske zakone, tako da bih neki finalni stav ostavio za dane koji dolaze”, kazao je Nikolić.
“Apriori nikada nije dobro ako imamo spuštanje kriterijuma za bilo koje čelne pozicije, međutim, ukoliko spuštanje kriterijuma može da znači i širi obuhvat ljudi koji mogu da budu birani, onda zaista treba razmisliti da li to spuštanje kriterijuma može da donese i određene benefite, tako da ne možemo u startu reći ni da ni ne”, naveo je Nurković.
Amandmane na medijske zakone kritikovali su URA i Socijaldemokrate. Protiv njih je bio i veći dio ministara iz reda Demokrata, uključujući i resor kulture i medija dok je predsjednik države Jakov Milatović najavio da će vratiti zakon o RTCG-u Skupštini.
Foto: Skupština CG
