Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u Tirani da je na samitu Berlinskog procesa predstavila liderima novi plan rasta za Zapadni Balkan koji ima potencijal da u ovoj deceniji udvostruči obim ekonomije tog regiona.
Na kraju samita Berlinskog procesa u Tirani, prvog koji je organizovan u zemlji koja nije članica Evropske unije, Fon der Lajen je rekla da je predložila paket od šest milijardi eura, čija će realizacija zavisiti od sprovođenja reformi.
„Ovo je bio veoma uspješan samit, ali je potrebno dodatno približiti naše ekonomije i ubrzati reforme u procesu pristupanja EU. Zato sam predstavila liderima novi plan rasta, koji, ako bude primijenjen, ima potencijal da udvostruči obim zapadnobalkanskih ekonomija u ovoj deceniji“, kazala je Fon der Lajen.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Albanije Edijem Ramom, Fon der Lajen je navela da novi plan rasta za Zapadni Balkan ima četiri stuba – uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, reforme i investicije.
„Prvi stub je uvođenje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU. Time zapravo otvaramo vrata jedinstvenog tržišta EU za zapadnobalkanske kompanije u sedam ključnih oblasti, među kojima su saradnja carina, e-trgovina, bezgotovinsko plaćanje, roming“, rekla je Fon der Lajen.
Navela je da drugi stub podrazumijeva da entiteti na Zapadnom Balkanu moraju da završe uspostavljanje jedinstvenog regionalnog tržišta, što bi, prema njenim riječima, podiglo bruto domaći proizvod regiona za 10 odsto.
„Treći stub su reforme, koje su neophodne i za ulazak Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i koje bi pribiližile region članstvu u Uniji i učinile ga privlačinijim evropskim investitorima. Danas su ekonomije Zapadnog Balkana na 35 odsto prosjeka EU i dosta posla je pred nama“, dodala je.
Četvrti stub, prema riječima Fon der Lajen, podrazumijeva povećana izdvajanja EU za Zapadni Balkan, pod uslovom da šest entiteta tog regiona sprovedu potrebne reforme.
„Predložili smo investicioni paket od šest milijardi eura, od kojih su dvije milijarde u grantovima, a četiri u obliku zajmova. Sredstva će biti upućena ako reforme budu sprovedene“, navela je.
Upitana o 2030. godini kao mogućem datumu proširenja EU, Fon der Lajen je rekla da je pristupanje Uniji „proces zasnovan na zaslugama“ i da zemlje kandidati ne mogu postati članice ako nisu sprovele neophodne reforme.
„Ne može postojati fiksni datum, nezavisno od stepena sprovedenih reformi i pripremljenosti kandidata za članstvo. To nikada neće biti prihvatljivo za zemlje članice. Metodologija koju smo usvojili znači da pristupanje mora da se zasluži“, navela je Fon der Lajen.
Šolc: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU
Njemački kancelar Šolc je pozvao zapadnobalkansku šestorku da se „osposobi“ za ulazak u EU, navodeći da entiteti moraju tješnje da sarađuju između sebe da bi postigli taj cilj.
„Nema puta koji bi vodio mimo regionalne saradnje i trajnog rješavanja konflikata, koji već predugo traju. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU. To obećanje važi, i danas važi više nego ikada“, kazao je Šolc.
Naveo je i da „svaka zemlja regiona koja teži u EU drži brzinu tog procesa u sopstvenim rukama“ i ukazao da je u posljednje vrijeme „ipak bilo i nekih nazadovanja“, navodeći kao primjer nedavni napad naoružane grupe Srba na policiju Kosova.
„Osuđujemo napad na policajce i sve (druge) aktivnosti koje smo vidjeli na Kosovu, sa napadima na institucije i ljude. To je nešto što nećemo prihvatiti i EU i sve njene članice su veoma jasne po tom pitanju“, naveo je Šolc.
Šolc je najavio i klimatsko partnerstvo sa Zapadnim Balkanom, rekavši da će Njemačka do 2030. godine pomoći sa oko 1,5 milijardi eura borbu protiv klimatskih promjena i korišćenje obnovljive energije u regionu. Uz to, njemačka vlada će obezbijediti i 73 miliona eura za novi program obnovljive energije u Albaniji.
Premijer Albanije Rama je rekao da je samit protekao u „istinskom osjećaju prijateljstva“ i izrazio zahvalnost Šolcu i Fon der Lajen na svemu što rade za približavanje regiona i EU.
U sklopu samita Berlinskog procesa, lideri sa Zapadnog Balkana potpisali su Sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija na Zapadnom Balkanu za četiri nove profesije – medicinske sestre, veterinare, farmaceute i babice.
Sporazum, koji su potpisali premijeri Albanije, Srbije, Sjeverne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH, predstavlja proširenje prošlogodišnjeg sporazuma kojim je priznanje diploma u cijelom regionu predviđeno za stomatologe, arhitekte i doktore medicine.
U Tirani je danas, u sklopu samita, takođe zvanično otvoren treći kampus Koledža Evrope što su prisutni lideri Evropske unije pozdravili kao potez sa velikim simboličkim značajem.
Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je njemačka vlada, u vrijeme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.
Poslije tog samita u Berlinu, domaćini su bili 2015. godine Beč, 2016. Pariz, 2017. Trst, 2018. London, 2019. Poznanj, 2020. Sofija i 2022. Berlin.
Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rješavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.
Foto: Envatoelements
