Ako se po jutru dan poznaje, 2023. godina bi trebalo da bude rekordna i za nekih 30-40 odsto veća u odnosu na rekordnu 2019. godinu, ocijenio je predsjednik Crne Gore Jakov Milatović na prvoj Međunarodnoj konferenciji o ekonomiji i biznisu (MICEB) koju Ekonomski fakultet Univerizeta Crne Gore organizuje na temu Održivi razvoj – tranzicija ka zelenoj ekonomiji.
On je poručio da će staviti fokus na to da se sve vlade moraju dodatno staviti akcenat na izazove sa kojima se crnogorska ekonomija suočavala, a koji su postali očigledniji u toku kovid krize. Dodao je da će na današnjoj konferenciji imati šešir nekadašnjeg ministra ekonomskog razvoja.
„Čini mi se da je Crna Gora ipak danas, u odnosu na prije tri godine, jedno demokratskije društvo, slobodnije društvo i društvo koje ima bolje temelje ekonomskog razvoja – održivog, koji je inkluzivan, utemeljn na dobrom upravljanju, koji je zeleniji i negdje apsolutno bolje integrisan i sa zemljama Zapadnog Balkana i evropskog kontinenta“, naveo je Milatović.
Poručio je da se posao mora raditi ubrzano.
„Moja očekivanja od naredne vlade nakon izbora su velika. Mislim da su očekivanja svih građana velika, i trebalo bi da ostanu takva kako bi zajednički dodatno pritisli vladu koja bude izabrana“, poručio je Milatović.
Ocijenio je da je za tri godine ostvaren potpuni oporavak BDP.
„Na kraju 2022. realni BDP je bio iznad onoga iz 2019. godine po podacima MONSTAT-a. to dovodi do zaključka da je naša ekonmomska aktivnost u potpunosti oporavljena“, rekao je on.
Dodao je da je činjenica da je državni dug – u odnosu na BDP je smanjen.
„Na kraju 2019. godine državni dug – jedna od dva karakteristična parametra koja determinišu zdravlje javnih finansija, stanje državnog deficitia.. Državni dug na kraju 2019. godine, po podacima bio je na nivou 79 odsto BDP. Nakon promjene vlasti, stanje u javnim finansijama je bilo zaista katastrofalno. Tadašnja vlada je morala da se zaduži na međunarodnom tržištu kapitala“, rekao je Milatović.
Na kraju 2021. godine, prema njegovim riječima, Crna Gora je imala istorijski deficit budžeta – ispod dva odsto BDP-a.
„Za 10 godina akumulacija deficita budžeta je bila skoro 50 odsto BDP-a. To je jasan pokazatelj zašto nam je javni dug toliko narastao“, rekao je Milatović.
Ističe da je jedna jako snažna rashodna strana bila značajnije veća od prihodne strane.
„To je uslovilo, dugi niz godina, deficit budžeta“, dodao je on.
Jedna od ključnih stvari naredne vlade biće da svede deficit budžeta na nivo koji je prihvatljiv evropskim standardima – ispod tri odsto BDP-a.
Ocijenio je da ljudi vjeruju našem bankarskom sektoru.
„Trenutno veliki broj ljudi koji su našli utočište u Crnoj Gori. Iz Ukrajine i Rusije ih ima oko 80 hiljada. Upravo jedan od razloga zbog kojih mi imamo ovako snažan oporavak u sektoru turizma – koji je dva puta veči u prvom kvartalu, je rezultat tako velikog broja koji su našli utočište kod nas“, rekao je Milatović.
Rekordna godina u dijelu sektora turizma bila je 2019. godina.
„To je 25 odsto BDP-a. Ono što se desilo u međuvremenu, udio ruskih turista u Crnoj Gori je značajno smanjen“, ukazao je Milatović.
Kako je rekao, 2022. dostigli smo prihode turizma iz 2019. godine.
„Ako se po jutru dan poznaje, 2023. godina bi trebalo da bude rekorna i za nekih 30-40 odsto veća u odnosu na rekordnu iz 2019. godine“, naveo je Milatović.
Rekao je da je stopa nezaposlenosti najniža od obnove nezavisnosti.
„U kontekstu velikog problema – nedostatka radne snage – to je problem i za činjenicu koja se tiče povećanja plata, jer jedini način na koji se umanjuje problem nedostatka radne snage je kroz povećanje plata. To je jedini način kako ćemo zadržati rano-aktivno stanovništvo i da ih spriječimo da migriraju“, naveo je Milatović.
Izvor: Pobjeda
