U interesu Beograda i Moskve je da u Crnoj Gori ne bude formirana nova Vlada, ocijenio je osnivač 2BS foruma i bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) Savo Kentera.
Ruska agresija na Ukrajinu pokazala je da nijedan rat u Evropi nije previše daleko, saopšteno je na panelu 2BS Foruma i poručeno da države koje su stalno izložene prijetnjama od moguće invazije drugih zemalja moraju da razvijaju demokratske insititucije i snaže civilno društvo.
Istraživačica u Atlantskom savjetu u Turskoj, Jevgenija Gaber, kazala da se Ukrajina, ukrajinske demokratske institucije i Ukrajinci fizički, bore protiv ruske agresije i da je to razlog zbog čega trodnevna agresija, kako je Rusija zamislila, nje funkcionisala.
“Dakle, lekcija za druge zemlje koje su stalno izložene prijetnjama od moguće invazije drugih zemalja jeste da razvijaju demokratske insititucije i naravno snaže civilno društvo”, rekla je Gaber na panelu “Izvan granica: Ukrajina, Zapadni Balkan i regionalna dinamika”.
Ona je kazala da je još jedna pouka “da nijedan rat u Evropi nije previše daleko od nas”.
“Ne tiče se samo kinetičkih ratova Evropi, iako ne možemo isključiti ni ovaj scenario. Radi se o različitim malignim uticajima, intervencijama, miješanjem u izbore, kreiranjem različitih politika, ne samo u Evropi, već i na drugim kontinentima, u Africi, na primjer, koristeći privatne vojne kompanije, koristeći sve moguće vrste izbjegličkih kriza, migrantskih kriza, za kreiranje problema”, navela je Gaber.
Ona je kazala da se, zbog svih drugih problema koji su prisutni, kao što je u Nagorno-Karabahu, ne može dozvoliti da situacija sa ruskom agresijom bude zaboravljena i skinuta s agende.
Kako je istakla Gaber, važno je shvatiti, da će Rusija napasti kad god može, kad je u prilici, kada se to dozvoli.
“Ne treba joj proširenje NATO-a, niti takozvane eskalacije, ne trebaju joj bilateralni problemi u nekim odnosima. Ono što Rusiji treba da vas napadne, jeste neka slaba tačka u domaćoj politici, praznine u odbrani, loša situacija u ekonomiji, i naravno tenzije između vaših partnera i neodlučnost zapadnih saveznika i svih zemalja da odbrane svoju slobodu, teritorijalnu integritet i ljudske živote”, kazala je Gaber.
„Nakon ruske agresije sve je moguće“
Rektor Univerziteta VERN u Zagrebu, Vlatko Cvrtila, kazao je da je sve iznenadilo da je rat u Evropi moguć, naročito zbog pokušaja da se izgradi liberalna, demokratska, stabilna Evropa, na osnovu međunarodnog prava, prenosi Mina.
“Sve se nakon ruske agresije Ukrajinu raspalo i sada smo u situaciji da u regionima koji su nestabilni, koji nemaju snažne i moćne organizacije za saradnju sa drugim zemljama i naročito one koji nemaju jake institucije u samoj državi, u njima je sve moguće”, rekao je Cvrtila.
Na pitanje koliko su značajni faktori kao što je motivacija, otpornost i demokratska konsolidacija, Cvrtila je rekao da je to najvažnije.
“Jer znamo da demokratske zemlje neće krenuti u rat, jer postoje pravila o konsenzusu u saradnji, što čini da se zaustavi nasilje ili nešto što će obustaviti saradnju u budućnosti”, rekao je Cvrtila.
Prema njegovim riječima, i evropeizacija je važna, jer kroz taj proces može da se igradi kapacitet za rješavanje nekih osjetljivih situacija na miran način.
“Kada nemate takve institucije, kada imate borbu između dvije ili više zemalja u nekim regionima, govorim o Zapadnom Balkanu, onda imate dosta mogućnosti za izbijanje, možda ne rata kao u Ukrajini, već za nasilje”, ocijenio je Cvrtila.
On je dodao da je zaustavljanje nasilja u osjetljivim situacijama kao na Balkanu jedan težak posao za sve, za aktere na lokalnom terenu, ali i za ljude, organizacije koji se bave i zaduženi su za situaciju u regionu.
Cvrtila je rekao da je strah da je sve moguće još jedna posljedica ruske agresije na Ukrajinu.
„Rat asimetričan“
Direktor Centra za međunarodne studije u Odesi, Volodimir Dubovik kazao je da će neke ključne lekcije izvučiti kada rat bude završen, ali da je Ukrajina pokazala da je otporna, da je spremna da pruži otpor, iako je rat asimetričan.
Dubovik je rekao da je ta asimetrija prisutna i dalje i da je Rusija mnogo veća sila u vojnom smislu, ima više oružja, koje je, uprskos sankcijama, da proizvode i pribavi od drugih zemalja.
On je kazao da finansiranje rata za Rusiju nije problem, za razliku od Ukrajine gdje je ekonomija uništena i u potpunosti zavisi od međunarodne podrške, ne samo u smislu nabavke oružja, već i u smislu pomoći svladi, ali i ekonomiji u cijelini.
“Ali, otpornost jeste važna, pomoć koju dobijate od međunarodnih partnera je važna, izgrađivanje savez. Morate graditi svoju mrežu podrške”, dodao je Dubovik.
Komenatrišući podijeljenost na Balkanu, onih koji podržavaju rat Rusije protiv Ukrajine i oni koji to kritikuju, Gaber je ocijenila da je to produkcija straha.
“Produkcija straha je nešto što Rusija priželjkuje i očekuje. Tako da, kada god se smiri situacija Rusija smišlja novu taktiku kako da ponovno produkuje strah. To je jedna od motivacija. Postoje dvije opcije-da se podrži Ukrajina ili da se borite onda sami sa Rusijom kasnije”, rekla je Gaber.
Govoreći o europeizaciji Zapadnog Balkana, Cvrtila je rekao da u region postoji razočarenje kada su u pitanju preogovori sa EU, ocjenjujući da je uzok tome spor rad domaće administracije.
On je rekao da ne vide koja to sljedeća država iz regiona biti nova članica Evropske unije (EU), iz različitih razloga.
“Posle agresije Rusije, počela je EU više da razmišlja o regionu, ali ne u smislu podrške ovim državam, da ih natjera da rade, da budu brže i efikasnije, da bi se bolje spremili za članstvo, već su one više ulagale energiju u smislu odvraćanja njih iz ruku Rusije, da bi štitili svoje interese ovde u region”, rekao je Cvrtila.
„Rusija ima interese u regionu“
On je kazao da je Rusija imala i da i dalje ima neke interese u regionu Zapadnog Balkana.
“Tako da se moraju jasno podržati države regiona kako bi što brže išlo u članstvo. Imamo jednu opasnu situaciju, i ako nije sad vrijeme da se pomogne Zapadnom Balkanu, ne znam kako i kada drugačije”, poručio je Cvrtila.
On je kazao da je NATO preduzeo važne korake u regionu i da je podrška Alijanse razvoju sektora bezbjednosti u državama članicama bila za pohvalu.
“Danas smo slušali (Sava) Kenteru koji je rekao da, nažalost, reforma sektora bezbjednosti u Crnoj Gori nije dovršena. A to je opasno jer mi moramo da izgradimo bezbjednosne strukture kako bi se uklopile u one standarde koji se podrazumijevaju sa članstvom EU”, poručio je Cvrtila.
Na pitanje da li je zabrinuta o aktivnosti Rusije na Balkanu, Gaber je rekla da je činjenica da je pristutna u regionu, ne samo tankovima i raketama, već i na drugi način.
Gaber je kazala da ne misli da bi Rusija napala bilo koju od NATO članica zato što se plaši eskalacije jer im treba kapaciteta da fizički napanu.
„Ali mogu da napadnu iznutra, ekonomski, da atakujuju na informacioni prostor, da se infiltriraju kroz nevladine oragnizacije, dijasporu“, upozorila je Gaber.
Kentera je, na 13. TBS forumu u organizaciji Atlantskog saveza Crne Gore, rekao da je ovih dana sve manje optimizma da će Vlada biti formirana.
„Ja sam, ipak, nepopravljivi optimista i još gajim nadu da može i da treba da dođe do formiranje Vlade. To je ono što je nasušno potrebno Crnoj Gori“, kazao je Kentera.
Prema njegovim riječima, sve ostalo će skupo koštati Crnu Goru, nije dobro za državu i samo ide nekim drugima u prilog.
„Neka se bilo ko zapita kome je jedino u interesu da ne dođe do formiranja Vlade u ovom momentu“, naveo je Kentera.
On je kazao da je to u interesu onih koji rade sve na tome da uruše taj projekat.
„A to su Beograd i Moskava u ovom momentu, vrlo precizno, koji su na sve moguće načine pokušavali da uruše taj koncept i koji će nastojati da to nastave do kraja“, rekao je Kentera.
„Neke mjere moraju preduzeti što prije“
On je dodao da zbog toga i mandatar za sastav nove Vlade Milojko Spajić i svi oko njega moraju da shvate „da moraju imati malo više petlje“.
Kentera je kazao da Beograd i Moskva imaju „dovoljno izvođača radova“, da im nijesu potrebni ljudi iz Beograda i Moskve, jer ih u Crnoj Gori „ima koliko god hoćete“.
„Zato i Spajić i svi ostali moraju shvatiti da se, ako želimo neku bolju Crnu Goru i da se izvučemo iz ovog haosa, a svi znaju u kakvom je stanju država, neke mjere moraju preduzeti što prije“, istakao je Kentera.
Prema njegovim riječima, svaki dan koji prolazi ide nekim drugima u korist.
„Za sve to ne možemo gledati samo period u posljednje tri godine, neko je i prije toga omogućio da danas imamo plodno tlo za sve to“, naveo je Kentera.
Upitan da li je to bivša vlast, on je odgovorio potvrdno.
„Demokratska partija socijalista na čelu sa svima onima koji su omogućavali da dođe do tih stvari, a sve zbog toga što nije dolazilo do jačanja institucija sistema, ne zbog bilo čega drugog. Da smo imali institucije sistema otporne na te stvari, ne bismo danas razgovarali o ovim stvarima“, dodao je Kentera.
„Spoljna politika vođena dobro i vrlo precizno“
On je ocijenio da je spoljna politika vođena dobro i vrlo precizno i da nikakvih grešaka na spoljnom planu nije bilo, ali da jeste na unutrašnjem.
„Da se unutrašnja politika vodila onako dobro kao spoljna, ne bismo danas bili u ovoj situaciji nego bismo imali otporne institucije i mnogo kvalitetniju priču“, rekao je Kentera.
Upitan kako bi ocijenio trenutno stanje bezbjednosnog sektora u Crnoj Gori na skali od jedan do pet, on je kazao da ne bi primijenio metodologiju.
Kentera smatra da stanje u sektoru bezbjednosti nikada nije bilo gore, da nije bilo gore ni devedesetih godina.
„Ono što mnogi misle je da je ono urušeno u posljednje tri godine. Nije. Da ste imali jake institucije, službu, policiju, Vojsku, sve ostale institucije, mi danas ne bismo bili u toj situaciji“, dodao je Kentera.
On je kazao da je očekivao da će nakon smjene vlasti, na osnovu svih priča, početi da se radi na jačanju tih institucija, da će biti ispunjeno ono što je obećano da neće biti partijskog zapošljavanja i da će partijski uticaji ostati sa strane.
Kentera je rekao da se to nije desilo, već se, naprotiv, intenziviralo.
„Zato ste imali situaciju da institucije koje nijesu bile dovoljno jake da se odbrane od svega toga, da se vrlo brzo još brže uruše. Zato imamo tako lošu situaciju i stanje sektora bezbednosti, ne samo u ANB-u, nego i Vojsci, policiji, imate to i u obrazovanju, kulturi, u svim sferama društva“, naveo je Kentera, prenosi agencija Mina.
Potrebno jačati institucije
On je poručio da je ključno jačati institucije iznutra, tako što će svako ko radi u tim institucijama imati mogućnost da posao obavlja profesionalno.
„Ako svakom zaposlenom date mogućnost da profesionalno radi taj posao, onda nećete imati problem“, kazao je Kentera.
On je, odgovarajući na pitanje može li sebe ponovo zamisliti na poziciji direktora ANB-a, rekao da je, kada se prvi put prihvatio tog posla, otišao sa vjerom da zaista nešto može promijeniti.
Tada je, kako je kazao Kentera, tražio od premijera da ima podršku za sve reforme koje treba sprovesti.
„Znao sam vrlo dobro šta me čeka, znao sam koliko je loša situacija, ali nijesam mogao pretpostaviti da je toliko urušeno. Tada je premijer obećao bezrezervnu podršku koja se kasnije nije vidjela u praksi“, naveo je Kentera.
On je dodao da bi opet tražio nedvosmislenu političku podršku, koja je potrebna bilo kom direktoru ANB-a „da se ostavi da radi svoj posao“.
„Dobro bih razmislio, nikada ne bih mogao biti direktor ANB-a u Vladi koja se ne zalaže za sve one vrijednosti za koje se borimo posljendjih 20 godina“, naveo je Kentera.
Upitan da li su Srbi ugroženi u Crnoj Gori, on je naveo da bi rekao da su ugroženi u istoj mjeri kao što su ugroženi i Crnogorci, Albanci ili bilo ko drugi, ali zato što su slabe institucije sistema.
Kentera je, odgovarajući na pitanje da li je počinjena trajnija šteta po ANB, kazao da kada postoji volja i ljudi koji su čisti i spremni da se upuste u neke stvari, onda se sve to može popraviti.
„Tamo (u ANB-u) ima vrlo kvalitetnih ljudi, koje ne interesuje politika, ali nijesu imali priliku da rade taj posao. Tim ljudima treba dati priliku. Taj posao sa njima se vrlo brzo može dovesti do kraja“, istakao je Kentera.
On je naglasio da je ključna stvar i korjenita reforma sektora obrazovanja i kulture.
Kentera je ocijenio da su ta dva segmenta u Crnoj Gori potpuno srozana.
„U Kini se razmišlja o ozbiljnim scenarijima“
Svaki konflikt vezan za Tajvan, ekonomski i tehnološki gledano, imao bi ogromne posljedice po Evropu, ocijenila je analitičarka Instituta za kineske studije (MERICS) Helena Legarda, dodajući da je pravo vrijeme da Evropa počne da razmišlja kako bi odgovorila u slučaju različitih vrsta napada.
Ona je to kazala na panelu 2BS foruma u Budvi „Duga ruka Pekinga: dešifrovanje vojnog uspona Kine i njegovog talasnog efekta na evropsku bezbjednost“, odgovarajući na pitanje šta bi se desilo ukoliko Kina izvrši neki od najsilnijih scenarija prema Tajvanu i šta bi to značilo za Evropu.
Legarda je navela da odgovor na to pitanje zavisi od samog scenarija, od toga šta će Peking uraditi ili neće uraditi u odnosu na Tajvan.
To će, kako je kazala, oblikovati odgovor kreatora politike u Evropi.
„Prvo, ukoliko želimo da promijenimo način na koji gledamo na aktivnosti Kine važno je da se i taj ideološki krug Komunističke partije Kine probije, da bolje razumijemo kao ta partija gleda na svijet, na vanjsku politiku i ova pitanja“, rekla je Legarda.
Prema njenim riječima, u Kini se razmišlja o ozbiljnim scenarijima.
„Peking sve više razmatra mogućnost sukoba, Ameriku sve više zabrinjava ovo neprijateljsko okruženje, ali to neophodno ne znači da Kina želi da napadne Tajvan, ili da će to uraditi u skorije vrijeme“, navela je Legarda.
Kako je kazala, sljedeće pitanje je šta to znači za Evropu ako se to desi.
„To znači nekoliko stvari. Ekonomski i tehnološki gledano, svaki konflikt vezan za Tajavan bi imao ogromne posljedice po Evropu, posebno po bezbjednost“, rekla je Legarda.
Otvoreni sukob suočio bi Evropu sa teškim odlukama
Prema riječima Legarde, u vojnom smislu, otvoreni sukob u regionu značio bi da Evropa mora da se suoči sa nekim teškim odlukama, u smislu svog odgovora.
Kako je navela, svaka od država članica bi vjerovatno odgovorila na različiti način.
„Naročito ako rat u Ukrajini i dalje bude u toku, u tom scenariju bi vjerovatno bili u situaciji da Sjedinjene Američke Države (SAD) svoje snage i fokus preusmjere na region Pacifika, što znači da bi Evropa morala na evropskom polju da preuzme značajniju ulogu, bilo da smo za to spremni ili ne“, navela je Legarda.
To je, kako je rekla, ključno pitanje o kojem treba razmisliti.
„A možda dugoročnije gledano napad na Tajvan mislim da bi imao značajne implikacije za regionalnu stabilnost i ravnotežu moći“, kazala je Legarda.
Prema njenim riječima, nedostatak odgovora od Evrope ili Amerike i drugih aktera bio bi presedan u smislu budćih konflikata.
„Mislim da je sada pravo vrijeme da Evropa počne da razmišlja o tome kako bi odgovorila u slučaju različitih vrsta napada. Ne treba da čekamo da nas zatekne situacija gdje bismo bili iznenađeni“, navela je Legarda.
Na pitanje da li postoji sveobuhvatna nova procjena vojnih sposobnosti Kine, ona je odgovorila da se može reći da imamo mješovitu sliku.
„Čuli smo mnoge kreatore politika, uključujući generalng sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji poziva Kinu da bude transparentnija u pogledu procesa modernizovanja Vojske, i to zato što postoje mnoge stvari koje ne znamo o vojnim sposobnostima Kine“, navela je Legarda.
Ona je rekla da je poznato da je uključena u postupak modernizovanja vojnih snaga, da to traje već nekoliko godina, od 2015. ili 2016.
„Znamo da trenutno Kina ima najveću mornaricu u smislu broja brodova, oko 355 brodova, ima najveće vazdušne snage u regionu, kao i da je potrošnja, odnosno budžet za odbranu u brzom porastu proteklih godina, možemo reći da se od 2010. godine taj budžet utrostručio“, navela je Legarda.
„Nemamo punu procjenu“
Međutim, prema njenim riječima, proces je nejasan, netransparentan, „nemamo punu procjenu toga“.
„Da se vratimo na pitanje budžeta, izdvajanja za vojsku, znamo zvanične podatke koje objavljuje vlada Kine, ali čini se da je jasno da su neke glavne kategorije potrošnje izostavljene iz tog iznosa“, kazala je Legarda.
Ona smatra da je ta netransparentnost razlog za zabrinutost.
Viši istraživač iz oblasti odbrane Mark Cozad kazao je da zabrinjava što nijesu poznate sve činjenice.
„Legarda je pomenula primjer nuklearnih snaga i širenje tih snaga. Dugo već, zapravo od početka razvoja nuklearnih sposobnosti Kine, nemamo dovoljno informacija o vrsti sistema koji imaju ili nemaju, načinu na koji upravljaju tim snagama“, rekao je Cozad.
On je naveo da „smo sada u situaciji gdje vidimo snažno širenje nuklearnih sposobnosti i snaga Kine i da o tome nije bilo razgovora“.
„To nas navodi da pokušamo da tumačimo čemu služe te promjene koje zapravo destabilizuju situaciju“, kazao je Cozad.
On smatra da je vrlo važna stvar u tom kontekstu to da se može vrlo lako vidjeti da kineske snage ostaju dosljedne politici koju su od početka sprovodile.
„Ako pogledate neke argumente zašto to čine, ulogu protivvazdušnih sistema, odbrambenih, raznih sporazuma o kojima govorimo, od početka 2000. godine, mogućnosti za nuklerane napade, na osnovu toga pokušavamo da shvatimo kako Kina razmišlja o tome“, naveo je Cozad.
Međutim, kako je kazao, nije sasvim jasno zašto se sve to dešava, odnosno da li postoji još nešto veće, krupnije, nešto što Kina radi kako bi imala snažniju poziciju i koristila te snage za odvraćanje.
Analitičar iz Centra za evropske vrijednosti i bezbjednosnu politiku David Toman kazao je da se da je Kina u posljednje vrijeme vrlo uspješna u tom što je izgradila bezbjednosni zaštitni zid gdje sprečava da informacije izlaze i ulaze.
“Tako da u velikoj mjeri mi kao istraživači, analitičari, profesori ili javnost u cjelini znamo samo ono što Kina želi da znamo”, naveo je Toman.
On je rekao da znamo da je to najveća vojna snaga u smislu broja aktivnih pripadnika.
“Znamo nešto o kapacitetima I sposobnostima, znamo ciljeve i ambicije da se u potpunosti modernizuju do 2035. i da do 2050. godine budu svjetska vojna moderna sila”, kazao je Toman.
„Rat je nešto negativno“
On je ocijenio da je najveća slaba tačka kineske vojske – značajan nedostatak borbenog iskustva.
Toman je dodao da je kineska vojska i te kako svjesna toga i da pokušava to da nadomjesti elitnim snagama.
Kako je naveo, kinesko društvo generalno ne podržava rat i pristutan je narativ da je rat nešto negativno, skupo i da je miran razvoj mnogo bolja opcija.
„Kina mora da se nosi i sa posljedicama svoje politike da se može imati samo jedno dijete. Roditelji nijesu naročito zaiteresovani da svoje jedino dijete šalju u Vojsku“, dodao je Toman.
Foto: 2BS Forum
