Crna Gora je pretposlednja među šest zemalja regiona Zapadnog Balkana u digitalizaciji javne uprave i pružanju usluga, sa samo pola boda više od Bosne i Hercegovine, prema nalazima WeBER projekta koji u Crnoj Gori sprovodi Institut alternativa, saopštili su iz Instituta alternativa.
Kako kažu, uprkos novom portalu e- uprave i Planu razvoja 171 elektronske usluge do 2027. godine, praktična implementacija pokazuje da su građani i privreda i dalje suočeni sa nedostatkom stvarnih elektronskih servisa, fragmentiranom upravom i neadekvatnim odnosom državnih službenika.
“Ovo su neki od ključnih zaključaka sa konferencije Instituta alternativa ,,Građani na prvom mjestu’’ održane danas u Podgorici, u okviru projekta WeBER 3.0 finansiranog od Evropske komisije i Austrijske agencije za razvoj, a kofinansiranog od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore”, ističe se u saopštenju.
U saopštenju se navodi da je konferencija okupila predstavnike državnih institucija, biznis zajednice, civilnog društva i medija, kako bi razgovarali o razvoju Crne Gore u oblasti pružanja javnih usluga i digitalizacije javne uprave, kao i o iskustvima građana kroz svakodnevnu interakciju sa upravom.
Jelena Radulović iz Instituta alternativa predstavila je rezultate regionalnog WeBER izvještaja koji prati reformu javne uprave u dijelu pružanja usluga. Novo dostignuće je uvođenje portala e-uprave u decembru 2024. godine, sa prvim elektronskim uslugama integrisanim tek u aprilu ove godine. Portal donosi poboljšanja u smislu dostupnih informacija – građani mogu da vide koja je institucija nadležna za određenu uslugu, koliko košta, koje su potrebne dokumentacije i obrasci.
“Međutim, i pored svih unapređenja, nijedna od sedam najpotrebnijih usluga iz našeg uzorka: izdavanje ličnih dokumenata, registracija preduzeća, registracija vozila, knjiženje nepokretnosti I ostale, nije dostupna na novom portalu e-uprave,” objasnila je Radulović.
Ključni problem koji je Radulović istakla je što institucije u Crnoj Gori ne pitaju građane šta im je potrebno, kako bi trebalo da funkcioniše određena usluga niti kako bi je trebalo poboljšati. Istraživanje javnog mnjenja to potvrđuje.
“Tek 27,8 odsto ispitanika smatra da može imati uticaj na razvoj usluga javne administracije. To znači da većina građana vidi javnu upravu kao nepromjenjivu strukturu na koju se ne može bitno uticati”, dodala je Radulović.
Dušan Polović, generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i e-servise u Ministarstvu javne uprave, objasnio je da je Ministarstvo sprovelo tri ciklusa istraživanja sa UNDP-om kako bi razumjelo šta je građanima potrebno.
“Građani žele da portal uprave bude centralna tačka – da ne lutaju kroz sve portale različitih državnih organa.” Ministarstvo je taj princip inkorporiralo u svoj Plan razvoja digitalnih servisa, ali realizacija ide sporije nego što bi trebalo.
Ključni izazov, prema Poloviću, pored same digitalne pismenosti građana jeste i interoperabilnost na nivou Vlade.
“Zbog nedonošenja kadrovskog plana nismo mogli ispuniti bitan cilj – jačanje inspekcije informacionog društva. Pojedini organi državne uprave ne postupaju u skladu sa svojim obavezama iz Zakona o elektronskoj upravi. Građani se moraju obraćati organima pojedinačno i gube vrijeme”, poručio je Polović.
Boris Rebić, programski menadžer UNDP-a naglasio je da je veliki problem što građani, čak i kada znaju da elektronske usluge postoje, ne koriste iste.
“Oko 52 odsto građana zna za e-usluge, ali samo 8 odsto ih koristi,” objasnio je Rebić. Otpor prema elektronskim uslugama nije zbog tradicionalnih skrupula ili straha od tehnologije, smatra on: “Građani žele da se procesi olakšaju. Vidjeli smo kako izgleda izdavanje lične karte u 2025. To je suludo. Glavni problem je što nema e-usluga. Trebalo bi ih razvijati – bez obzira na nivo, bitno je da usluga postoji.”
Problem je što elektronske usluge zavise od kvaliteta podataka i razmjene informacija između institucija. “Institucije ne vode dovoljno računa o tome,” ističe Rebić. “Postojanje e-usluga uslovljeno je registrima podataka i kvalitetnom razmjenom podataka koja mora biti sigurna, intenzivna i kontinuirana. To je razlog što neke usluge ostaju nerazvijene.’’
Na kraju panela, Jelena Radulović sumirala je ključne preporuke.
“Država bi trebalo da konsultuje građane kako treba da izgledaju usluge i na koji način mogu da ih ostvare.” Povratne informacije i iskustva građana trebalo bi da se formalizuju i budu javno dostupni sa jasnim kanalima kroz koje bi građani mogli da podijele svoja iskustva i potrebe. Drugo, “zaposleni u javnoj upravi koji pružaju usluge nisu dodatno obučavani kako da rade sa ranjivim grupama – u prethodne dvije godine nije bilo takvih obuka. Trebalo bi da ih Uprava za ljudske resurse kreira.” Konačno, ‘’podatke bi trebalo objavljivati u više formata, digitalni potpis i plaćanje trebali bi biti osnov sprovođenja elektronskih usluga, a portal e-uprave trebao bi biti centralna tačka svih e-administrativnih usluga”, istakla je Radulović.
U okviru druge panel diskusije pod nazivom ,,Koliko je uprava okrenuta građanima i privedi’’, Bojana Pravilović iz Instituta alternativa predstavila je iskustva građana prikupljena u Kotoru, Ulcinju i Podgorici.
“Jedan od glavnih problema je način ophođenja službenika. Službeni telefoni i mejlovi često ne rade, pa ako je hitno potrebna informacija, građani je ne mogu dobiti’’, naglasila je ona.Čak i za osnovne procedure, vremenska barijera je značajna. ‘’Ponekad za najjednostavnije usluge, kao što je izdavanje nekog ličnog dokumenta, potrebno je da građani uzmu slobodan dan na poslu.’’
Andrijana Radović iz Mreže za otvoreni dijalog govorila je o uključenosti građana u javne rasprave.
„Bilo nam je interesantno zašto na javnim raspravama nema dovoljno građana. Pitali smo se da li je to jer ih ne zanimaju ili je nešto drugo u pitanju. Organizovali smo fokus grupe i interesovanje je bilo ogromno.“ Istakla je da očekuje da proces konsultovanja preko tri hiljade građana/-ki, koji su sproveli kroz projekat podržan u okviru WeBER inicijative, bude uvažen prilikom donošenja narednog Strateškog plana razvoja Podgorice”, dodala je Radović.
Suzana Radulović iz Unije poslodavaca osvrnula se na upravne usluge iz perspektive privrede. “Bilo je pomaka, ali traži se brža akcija na ono što privreda kaže da nije u redu.”
Istakla je da je javna uprava lice države koju svakodnevno susrećemo.
“Što se tiče digitalizacije, to jeste jedan od najvećih izazova pred javnom upravom i najveća očekivanja privrede su na tom polju jer bi se tako ubrzale procedure. Pored elektronske fiskalizacije i javnih nabavki trebalo bi spomenuti e-fakture – sve to je svojevrstan napredak. Unija registruje pozitivne znakove: Prepoznajemo veću otvornost javne uprave, pojedinih ministarstava – ne važi za sve isto – ali osjećamo spremnost da se priča i da se stvari otklone na bolji način”, poručuje Radović.
Vladan Tabaš iz Asocijacije menadžera Crne Gore objasnio je da digitalne usluge zavise od tehničkog temelja: “Infrastruktura u Crnoj Gori je odlična – mnogo toga nam je raspoloživo – na nivou većine zemalja EU. Za fizička lica koja koriste ADSL je cijena korektna, ali za pravna lica je pristupačnost problematična. Potrebne su simetrične veze koje su jako skupe za privredu – najamljene linije u Crnoj Gori su ekstremno skupe i nesrazmjerne – to je veća prepreka od same digitalne pismenosti.”
Dodao je da su Crnoj Gori ključni tehnički sistemi.
“Dva ključna sistema su portal otvorenih podataka i meta registar. Meta registar je jedinstveni registar koji sadrži sve podatke o registrima i info sistemima – to je temelj, bez njega, e-usluge ne mogu biti razvijene.” Koncept koji je objasnio je ključan: “Heterogeni informacioni sistemi moraju moći međusobno da razmjenjuju podatke – interoperabilnost. Da li ćete koristiti neku tehnologiju ili bazu podataka – to je vaš izbor – ali ono što uradite mora biti interoperabilno, sa mogućnošću da sa drugim sistemom razmijeni tražene podatke”, zaključio je.
Rezultati su jasni: nakon tri godine, problemi su isti, što pokazuje da digitalizacija nije samo tehnološko pitanje, već pitanje volje i kapaciteta za promjenu.
Institut alternativa će nastaviti sa monitoringom reforme javne uprave u okviru WeBER 3.0 projekta.
Foto: Institut alternativa
