Ljudski resursi u Specijalnom tužilaštvu su nedovoljni za priliv predmet, neuslovne su radne prostorije, a uz to nam i nedostaje još tužilaca, što sprečava SDT da obavlja svoj posao na kvalitetan način, kazao je glavni specijalni tužilac Vladimir Novović na centralnom panelu “Dostizanje vladavine prava: vidi li se cilj?” u okviru konferencije “Osvrt na 11 godina napretka i izazova – kako oživjeti pregovore Crne Gore sa EU“, koju organizuje Centar za građansko obrazovanje, sa partnerima.
On je naveo da je zadovoljan stvarima koje je uradilo Specijalno tužilaštvo u prethodnom periodu.
„To potvrđuje nezvanični izvještaj EK, gdje se kaže da je Crna Gora na prekretnici kada je riječ o organizovanom kriminalu i korupciji. Da je specijalno tužilaštvo postupalo agilno u većem broju predmeta visoke korupcije, koji pokazuju na duboku inflitraciju organizovanog kriminala u državnim organima, uključujući i sam vrh sudstva i organa za sprovođenje zakona“, kazao je Novović.
Ističe da su ljudski resursi nedovoljni za priliv predmet, neuslovne su radne prostorije, što „sprečava SDT da obavlja svoj posao“.
„Ove stvari smo uvidjeli i odma inicirali izmjenu pravilnika. Novi pravilnik je stupio na snagu 1. avgusta 2022. godine. Time je povećan broj radnih mjesta sa 40 na 60. Shvatili smo da postoji nedostatak ljudskih resursa. Ti nedostaci ogledali su se u tome da svaki tužilac mora imati svog zapisničara, finansijske istrage se nijesu mogle sprovoditi sa postojećim kapacitetom. Imali smo samo šest savjetnika, a sada bi trebalo da ih ima 13. Odjeljenje za informacione tehnologije i dokaze je shvaćeno kao važno i tu je povećan broj službenika“, istakao je Novović.
On navodi da u SDT-u nema dovoljan broj tužilaca, te da je odlukom predviđeno da u SDT ima 12 tužilaca.
„U Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, čija je nadležnost značajno manja, odlukom o broju tužilaca predviđeno je 16 tužilaca i rukovodilac tog tužilaštva. Smatram da je nadležnost Specijalnog tužilaštva preširoko postavljena. Jedan od gorućih problema je nedovoljna popunjenost Cpecijalnog policijskog odjeljenja“, naveo je Novović.
Objašnjava da Specijalno tužilaštvo nema 12 tužilaca, koliko je predviđeno odlukom.
„Specijalno tužilaštvo još nema objedinjenu bazu podataka, niti pristup svim podacima. Obratio sam se sa molbom da nam se omogući pristup podacima, ali nam je rečeno da to nije tehnički izvodljivo. Zbog toga ne možemo da razmijenimo podatke i na taj način. Nemamo hronologiju upisa, šta se sve dešavalo, a to sve otežava rad u krivičnim i finansijskim istragama“, kazao je Novović.
Poručuje da je Specijalno tužilaštvo u prethodnom periodu pokazalo da je nezavisno u radu.
Novović: SDT ima jasan stav – Sky aplikacija valjan dokaz i može se koristiti u krivičnom postupku
SDT ima jasan stav – da se dokazi koji se nalaze u Sky aplikaciji predstavljaju dokaze i da se mogu koristiti u krivičnom postupku.
„Ovo je kaže samo SDT, već i sudije za istragu Višeg suda u Podgorica, krivična vanraspravna vijeća Višeg suda, sudije Apelacionog suda i sudije Vrhovnog suda. Kada sudovi odlučuju oni preispituju dva uslova, prvi je materijalno-pravne prirode, a drugi je procesno-pravne prirode i postojanje razloga za pritvor. Kada izvode zaključak o postojanju osnovane sumnje sudovi to čine iz dostavljenog SKY materijala. To znači da taj materijal već prihvataju kao dokaz. Prema nama, taj materijal predstavlja ispravu koja dokazuje određene činjenice, a ta se isprava dokazuje na glavnom pretresu“, kazao je Novović.
Iličković: U moje vrijeme je bilo nezamislivo da dođe do hapšenja sudija i tužilaca
„U moje vrijeme se nije moglo zamisliti da dođe do hapšenja sudija i tužilaca. To je bilo teoretski nezamislivo“, kazao je nekadašnji sudija Ustavnog suda Crne Gore Miodrag Iličković.
On se osvrnuo i na njegov početak rada, tvrdeći da je radio na predmetima koji „nijesu bili poželjni za rad“, ali da nije bilo nikakvih problema. Ističe da je AB revolucija promijenila mnogo toga, te da je nastalo rasulo.
„Pravosuđe su počele da napuštaju sudije, svi oni koji su mogli da odu negdje. Desio se rat, a izvršna vlast je počela da savija kičmu u pravosuđu. Pokušali su da ne uđe moć u pravosuđe, ali je prošlo previše vremena. Nisam bio tada u vrhovima pravosuđa, pa ne mogu govoriti o tome koliko se moglo. Nijeste se smjeli petljati u usku politiku, ali ste mogli da radite. Sudije su bile važni ljudi u to vrijeme. U moje vrijeme se nije moglo zamisliti da dođe do hapšenja sudija i tužilaca. To je bilo teoretski nezamislivo“, kazao je Iličković.
Izbor ljudi u pravosuđu, kaže Iličković, je pitanje patriotizma.
„Ako ćemo i dalje da živimo u društvu gdje će američka ambasadorka da piše članak zbog čega nama treba Ustavni sud nakon šest konkursa, onda je to žalosno. S tim nećemo nigdje. Bez pravosuđa, tužilaštva i policije, ova zemlja ne može krenuti u raščišćavanje stvari“, istakao je Iličković.
Franović-Kovačević: Crna Gora ne može naprijed dok su joj sudovi nefunkcionalni
Advokatica Bojana Franović-Kovačević ističe da država ne može da ide naprijed dok su joj sudovi nefunkcionalni.
„Najositljiviji materijal je onaj koji pristiže iz Europola. Specijalno tužilaštvo je napravilo odjeljenje za elektronske dokaze, ali to ne postoji u sudu. Kako će sud da donosi odluke ako to ne postoji na sudu. Sud mora da ima veće znanje od Tužilaštva. Imamo u Crnoj Gori predmet koji traje više od 17 godina. Treba da se zapitamo kako je došlo do toga. Nakon 17 i po godina mi smo na iznošenju odbrana. Naši sudovi ne izvršavaju odluke ni Ustavnog suda, a ni suda u Strazburu. Sud je taj koji mora da obrazloži i objasni. Nama sudovi prihvataju i postupaju tako što nam vraćaju argumente tužilaštva i odgovaraju ‘to je u redu, jer je tužioc napisao to i to’. To je problem i dovoljan alarm da stanemo i razmišljamo kako dalje. Fali nam mnogo sudija, a ujedno imamo brojne improvizacije“, istakla je Franović-Kovačević.
Vrijeme je, kako navodi, da se izabere sudija Vrhovnog suda.
„Treba nam edukacija. Tehnologija se previše razvija, a i pravo se mijenja“, kazala je Franović-Kovačević.
Ističe da se mora govoriti o odgovornosti sudija i tužilaca, ali i odgovornosti advokata.
„Bili smo neaktivni u prethodnom periodu. Pravosuđu treba pomoć. Moramo da damo struku, znanje i sposobnosti kako bi prevazišli probleme“, istakla je ona.
Marinkov: U Srbiji i Crnoj Gori postoji sistematski nedostatak povjerenja građana u pravosudne organe
Advokat i kandidat Republike Srbije za sudiju u Evropskom sudu za ljudska prava Vladimir Marinkov kazao je da postoji sistematski nedostatak povjerenja građana u pravosudne organe.
„To je identično i u Srbiji i u Crnoj Gori. Građani uvijek smatraju da su oštećeni u suđenju. Možemo da pričamo i o tome što se suđenja vode na neadekvatan način, da se ne poštuju pravila vođenja. Imamo presude koje su potpuno pogrešno napisane i zbog toga padaju pred evropskim sudovima. U Srbiji ste čudo ako se pozivate na praksu Evropskog suda za ljudska prava… kad krenete da objašnjavate sudijama onda ih ‘izgubite’. Problem je što tu imamo samo izuzetke. Budžete opterećujemo lošim odlukama“, kazao je Marinkov.
Ističe da je jedino rješenje edukacija, koja bi morala da bude obavezna.
Iličković: Mora se ispitati stil života funkcionera, to moraju da urade stranci
Nekadašnji sudija Ustavnog suda Crne Gore Miodrag Iličković kazao je da moraju postojati bezbjednosne provjere, te da se mora ispitati stil života funkcionera.
„To mi sami ne možemo da uradimo. Možda i ne treba da radimo, već da angažujemo strance koji će to ispitati. Zaboravili smo da su sudija i sud zaduženi da brane građane od zle vlasti. Crna Gora je mala zemlja i sve se zna. Nije neka filozofija da znamo ko dobro radi posao. Tako moramo i sudije da izaberemo“, kazao je Iličković.
Marinkov: Veting sistem potreban i Srbiji i Crnoj Gori
Advokat i kandidat Republike Srbije za sudiju u Evropskom sudu za ljudska prava Vladimir Marinkov istakao je da je uvijek za veting.
„Potrebno je u Srbiji, potrebno je u Crnoj Gori. Uvijek može da se nađe modalitet. Meni se sviđa ideja objektivnosti, ali je to propalo u Srbiji jer nije bilo objektivnosti i jasnih kriterijuma. Možda treba da dođu i stranci“, kazao je Marinkov.
Iličković podsjeća da je u Crnoj Gori tokom referenduma na čelu Državne izborne komisije bio stranac, jer nije postojalo dovoljno političke volje. Ističe da je poraz društva da ne mogu da se izaberu sudije.
Novović: Nije bilo odluke da se zgrada stare vlade ustupa SDT-u i SPO-u
Glavni specijalni tužilac Vladimir Novović je potvrdio da je bilo pregovora oko ustupanja zgrade stare Vlade Specijalnom državnom tužilaštvu, ali ne i da ima konkretnih pomaka.
„Donijet je zaključak na Vladi, ali koliko znam nije bilo odluke da se zgrada stare vlade ustupa Specijalnom državnom tužilaštvu i Specijalnom policijskom odjeljenju, što je uslov svih uslova da naši međunarodni partneri otvore svoje fondove i krenu u ulaganje i opremanje te zgrade za naše potrebe“, kazao je Novović.
On je naveo da sarađuje sa dijelom Uprave policije, te da se samo tu ogleda njegova saradnja sa djelom izvršne vlasti.
„Zadovoljan sam sa saradnjom sa SPO, ali nijesam zadovoljan što to odjeljenje nije popunjeno, jer je nemoguće da 25 ili manje službenika obrađuje sve predmete koje SDT ima“, istakao je Novović.
„SPO izdvojiti iz sektora Uprave policije“
Prema njegovim riječima, trebalo bi donijeti zakonsko rješenje kojim bi se SPO izdvojilo iz sektora Uprave policije.
„To novoformirano odjeljenje moralo bi da ima više službenika, resurse koji su neophodni za rad i da u suštini predstavlja ‘malu policiju’, koja bi bila samostalna i nezavisna od direktora Uprave policije i ministra unutrašnjih poslova. Hrvatska ima slično rješenje, Albanija ima rješenje kao posebna agencija. Ogromna je moć u rukama Uprave policije i smatram da treba da postoji još jedan manji policijski organ, koji bi bio potpuno nezavisan“, kazao je Novović.
Konferenciju su otvorili predsjednik Crne Gore Jakov Milatović, šefica Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori ambasadorka Oana Kristina Popa, izvršna direktorka CGO-a Daliborka Uljarević, a putem video poruke obratio se izaslanik njemačke Vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
Na centralnom panelu “Dostizanje vladavine prava: vidi li se cilj?” govoriće: glavni specijalni tužilac Vladimir Novović, nekadašnji sudija Ustavnog suda Crne Gore Miodrag Iličković, advokatica Bojana Franović-Kovačević i advokat i kandidat Republike Srbije za sudiju u Evropskom sudu za ljudska prava Vladimir Marinkov.
Cilj konferencije je, kako je saopšteno iz CGO, da pruži doprinos razumijevanju i podršci procesu pristupanja Crne Gore EU, a naročito u periodu identifikovane stagnacije tog procesa i posljednjih društveno-političkih dešavanja, kao i ohrabrivanje učešća razlitičih aktera u ovu temu.
Konferencija se održava u okviru projekta „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE“ koji sprovodi CGO u partnerstvu sa njemačkom fondacijom Friedrich Ebert (FES), NVO Centar za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) i NVO Politikon mreža, a u saradnji sa Ministarstvom javne uprave i Ministarstvom evropskih poslova Vlade Crne Gore. Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.
Izvor: Dnevno
Foto: Screenshot/Youtube
