Institut izborne ćutnje, tj. prekida kampanje u kratkom periodu pred izbore, čest je u savremenim demokratijama. Ideja koja stoji iza njega je da se biračima/biračicama omogući da u miru i bez uticaja izborne kampanje razmisle i donesu konačnu odluku o tome kako će glasati, saopšteno je iz CDT.
„U mnogim zapadnim demokratijama ovo se tumači kao ograničenje slobode izražavanja i smatra neustavnim, ali je zato često u primjeni u mladim i tranzicionim demokratijama. Međutim, u savremenom kontekstu gdje se izborna kampanja sve više seli na društvene medije i online platforme, sve češće se postavlja pitanje da li ovaj institut ispunjava ciljeve zbog kojih je nastao, ili je samo relikt prošlosti“, saopšteno je iz CDT.
Dodaju da su odredbe kojima je u zakonu definisana izborna ćutnja nedovoljno su precizne i ako se isključe dileme koje donose nove tehnologije.
„Članom 6 ZIOP-a je propisano da izborna propaganda preko medija i javnih skupova prestaje 24 časa prije dana održavanja izbora, i novčana sankcija za prekršaj za pravno lice koje “vrši izbornu propagandu” suprotno ovom članu/ici. Pritom se u zakonu naizmjenično i u istom značenju koriste sintagme “izborna propaganda” i “izborna kampanja”, a da jasna definicija jednog ili drugog uopšte nije ni ponuđena“, navode u saopštenju i dodaju:
„Primjenjivost ovako neprecizne norme u praksi je upitna, a dokazivanje da li je neko vršio izbornu propagandu bez definicije komplikovano. Odredba u visoko polarizovanom društvenom kontekstu dobija i različita tumačenja, pa pojedini subjekti i izvještavanje medija o izborima ocjenjuju kao propagandu koja treba da bude sankcionisana. Kredibilni mediji često ukazuju i na to da je odredba nepravedna jer bi eventualna sankcija pogodila samo medije registrovane u Crnoj Gori, dok neregistrovani portali i elektronski mediji iz inostranstva mogu nesmetano kršiti crnogorske zakone.“
Iz CDT poručuju da je u okviru reforme neophodno ovu odredbu precizirati, tako što će se definisati šta je tačno zabranjeno, i to na način da zabrana jednako važi za sve obuhvaćene subjekte.
„Postoje uporedni primjeri gdje se ova zabrana odnosi striktno na javne skupove i različite oblike promocije partija, uključujući i otvoreno ili skriveno reklamiranje u medijima. Zabrana nikako ne bi smjela da pogađa ono što je profesionalno izvještavanje medija i nevladinih organizacija o izbornom procesu, kao aktivnosti koje doprinose boljem informisanju građana/ki o izbornoj ponudi“, zaključuju iz CDT.
Foto: CDT
