Lider GP URA i bivši premijer Dritan Abazović kazao je večeras da su sankcije koje su Sjedinjene američke države uvele Branislavu Mićunoviću i Miodragu Daki Davidoviću tek početak sankcija prema ljudima iz javnog ili biznis života Crne Gore.
Abazović je u emisiji „Načisto“ na TV Vijesti kazao da mu nije problematično što je sa Davidovićem bio na otvaranju fabrike votke u Nikšiću.
„Gospodin koji je vlasnik Beluge je tu destileriju otkupio od Davidovića, Vlada tu nije imala ulogu, imala je ulogu da da dozvole kao i za sve druge pogone“, naveo je Abazović. „Beluga radi u Letoniji koja je u EU i ne vidim nikakav problem. Ako ima dodatnih saznanja, molim da to ljudi nekako procesuiraju“, dodao je.
Abazović je rekao da za njega nisu ništa novo optužbe iz američkog izvještaja o Davidoviću i Mićunoviću.
Na pitanje zašto je onda razgovarao sa Davidovićem o preuzimanju Željezare u Nikšiću, rekao je da je on u Crnoj Gori „potpuno slobodan čovjek, koji radi razne vrste poslova, od turizma, građevine…“
„Između ostalog, bio je nekad, prije desetak godina, u Željezari Nikšić, kada su nastali problemi u toj kompaniji i kad je Vlada tražila rješenje za Željezaru, on se sam javio, sa određenim brojem radnika, da ima interesovanje za eventualno preuzimanje fabrike. Šta je trebalo Vlada da radi“, upitao je.
Bivši premijer je kazao da je bez obzira na sve izazove ponosan na bezbjedonosni sektor.
Govoreći o nedavnoj izjavi da mu je život ugrožen, Abazović je kazao da je otvorio brojne procese, te da ne postoji mafija u Crnoj Gori koja nije napadnuta.
„To je moralo da nosi neku cijenu“, istakao je on.
Na pitanje od koga mu prijeti opasnost o kojoj govori, rekao je: „Od brojnih tih grupa“.
„Unutar zidina UIKS-a je jedino ime koje se spominje u kontinuitetu moje. Nemam strah od tih ljudi. To su pripadnici kavačkog, škaljarskog klana, ljudi koji su povezani sa ‘grandovcima‘, sigurno ima i drugih. Ljudi iz našeg susjedstva, a povezani su sa ljudima ovdje“, rekao je Abazović.
Smatra da veliki šverc cigara ne postoji i dalje u Crnoj Gori, već da je „klinički mrtav“.
„Postoji šverc, ali to ne može da bude taj obim, zato što je zatvaranje Slobodne zone Luke Bar i odluka da se tamo ne mogu skladištiti duvanski proizvodi to učinila nemogućim“, rekao je on.
Abazović je kazao da sedmi sudija Ustavnog suda, kada se glasalo ranije ove godine, nije mogao biti izabran „zbog opstrukcija politčkih struktura“.
„Sad svi hoće da glasaju čovjeka koji je bio kandidat prije šest mjeseci“, ukazao je.
Rekao je da nije tačno da je požurio sa potpisivanjem Temeljnog ugovora sa SPC jer je imao navodno obećanje tadašnjeg Demokratskog fronta da će podržati pravosudna rješenja.
„Nisam požurio ni sa čim. Donio sam odluke koje su eliminisale ili umanjile nacionalizam u zemlji“.
Abazović je rekao da je „najveća pobjeda“ to što je SDT došao u posjed prepiski iz kriptovane Skaj aplikacije.
Abazović je rekao da je tačno da su dvije godine prije nego što smo, kako je kazao Komnenić, to čitali u izvještajima Europola, od strane ANB-a u vrijeme vlade Zdravka Krivokapića, upozoreni na sumnjive veze bivšeg direktora policije Zorana Brđanina i odbjeglog policajca Ljuba Milovića.
Rekao je da ga je o tome upozorio bivši direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost.
Abazović je, na pitanje „zašto je onda ta avantura sa Brđaninom i ekipom“ trajala tako dugo“, rekao da se „brkaju stvari“.
„Upozoren sam, kao što sam upozoren za mnoge ljude da imaju kontakte, druženja, sa mnoge ljude unutar sistema. Jedno je to, a drugo Skaj komunikacija. Potpuno dvije različite stvari. Ako me pitate da li sam znao o kontaktima, da imaju neku komunikaciju, da su se družili ranije, da se nekada druže – da. Da li sam znao za druge stvari, koje nisu predmet ove vrste kontakata – ne“, naglasio je.
Komnenić je upitao da li se pokajao što je za šefa ANB-a bio imenovan Savo Kentera i zašto nije reagovao kad je, nakon toga, u službu vraćen Danilo Grozdanić, „kadar Dejana Peruničića kojem se danas sudi“.
Abazović je rekao da su „neka imenovanja“ njegova možda najveća zamjerka na rad vlade u kojoj je bio premijer. „Ovo je sigurno jedno od imena, ima ih sigurno mnogo“.
Pojasnio je da je vraćanje u službu ljudi koji su, kako je rekao Komnenić, kadar Perunićića, bilo moguće zato što „svako ima određenu autonomiju rada“.
„AND je jako konektovana na naše međunarodne partnere. Bilo mi je važno da oni sve stvari koje se dešavaju unutar tog organa, ne aminuju, ali da im to daje neki osjećaj da Crna Gora zaista nastavlja neki vrlo konstruktivan, partnerski odnos, što se i desilo“, rekao je Abazović.
Abazović je rekao da niko u državi nije znao ko je generalni inspektor ANB-a dok Artan Kurti nije došao na tu funkciju.
Ministar pravde Andrej Milović tvrdi da je Kurti nelegalno izbrisan iz kaznene evidencije. Kurti je, takođe, SDT-u podnio prijavu protiv Milovića.
„Prvi čovjek koji je tamo ušao i počeo da radi kontrole, neke su rezultirale i oduzimanjem dozvole za pristup tajnim podacima, je gospodin Kurti. Sve što se desilo kasnije, u vidu nekog revanšizma novog ministra pravde će dobiti epilog pred državnim organima“.
Kazao je da misli da je Milović prekršio zakon. „Mislim da ga vuku neke loše pobude, dobio je odgovor u vidu krivične prijave“.
Abazović je rekao da ima informacije da će dosadašnji šef ANB-a Boris Milić ostati na toj funkciji.
„To govori dovoljno o tome da nova vlada misli da je prethodna imenovala dobre ljude“.
Abazović je rekao da su se potvrdile njegove izjave da će PES „prodati Elektropriredu, odnosno dio Elektroprivrede“.
„Ministar je izašao i rekao da nema ništa protiv da se proda 10 ili 20 odsto, danas se povukao. To govori da će biti laka borba sa novom vlašću, izgleda da su u političkom smislu kukavice i brzo se povlače pred dijelom javnosti koji ih kritikuje“.
Komnenić je pojasnio da je ministar energetike i rudarstva Saša Mujović rekao da govori hipotetički i da ne bi imao ništa protiv 10 ili 20 odsto akcija, jer smatra da bi ulaskom stranog menadžmenta bilo onemogućeno ono što se radilo do sada.
„Zašto su rekli 10 ili 20 odsto? Zato što znaju da veći paket ne bi mogao da prođe. Hoće da je prodaju? Zato što ne mogu da nađu novac, da bi implementirali svoj program i moraju da upumpaju novac u budžet“, rekao je Abazović.
Rekao je da EPCG kao državna kompanija koja je likvidna može slobodno da podigne kredit u bilo kojoj banci, za projekte koji su joj zanimljivi.
„Ako ćemo da gradimo neki veliki energetski projekat, koji košta 200 miliona eura, ne treba da prodajemo akcije“.
„Poenta je da se upumpaju pare u državni budžet, da bi mogle da se koriste za potrošnju i da se prodajom porodičnog srebra realizuju neke političke ambicije. Isto je radio DPS kad je prodao A2A, 49 odsto, istu je imao logiku – upumpaće nam novac i doći će eksperti iz Italije da nam pomognu da napravimo rekonstrukciju EPCG. Koja je razlika između toga što pričaju DPS i Mujović“, upitao je Abazović.
Abazović je, na pitanje da li se nadao da će se lider PES-a Milojko Spajić usuditi na aranžman sa koalicijom „Za budućnost Crne Gore“, rekao da „nije imao gdje“.
„Mislio sam da će tu biti nekih problema, ali pošto je koketirao sa svima, znao sam da će ići linijom manjeg otpora, jer bi na novim izborima bio njegov kraj. Znao sam da će napraviti novu Vladu“.
Kazao je da ne misli da se URA „okliznula“. „Ovo nije naša utakmica, nismo spremni da budemo bilo čija politička krpa. Neka DF i Demokrate vide šta će. Neću da glasam da se Crna Gora zaduži milijardu eura, nisam za to da se podigne cijena električne energije, da se proda Elektroprivreda. Za to nije ni poslanički klub URE, mi smo ljudi koji donose istinske promjene i kojima ne može da upravlja Spajić, nije mogao ni Krivokapić ni Đukanović“.
Abazović tvrdi da će Spajić donijeti odluku da se Crna Gora zaduži „vjerovatno kroz dva puta u velikoj sumi“. „Ne mogu reći da će to biti milijardu eura, ali u nekoj velikoj sumi. Mislim da će to biti iz dva puta“.
Rekao je da Spajić mora „dati katalog za šta se zadužujemo“.
„Da li je to za potrošnju ili za infrastrukturne projekte, protiv čega nemam ništa protiv.
Abazović je kazao da „bježanja više nema“.
„Mogu oni da zatvore sjednice Vlade, a ja ih pitam šta se krije od građana. Pred parlamentom će morati na sve da odgovore“.
Abazović je naglasio da je, kad su došli na vlast, prosječna zarada bila 525 eura, „a sad je preko 800“.
„Očekujem da oni narednog oktobra prebace u procentima, podignu platu, što će značiti da prosječna plata bude puno više od 1.000 eura. U procentima, jer tako ćemo da upoređujemo rezultate“.
Naglasio je i da je Crna Gora „prošle godine prešla pet milijardi“ BDP-a. „Ove godine, zaključno sa 1. januarom, očekujem da ćemo preći šest milijardi. Očekujem da nova vlada, pošto se predstavljaju ekonomskim ekspertima, 1. januar 2025. dočekamo sa 7,5 milijardi“.
Abazović je, govoreći o zaduženju od 750 miliona na početku mandata vlade krajem 2020. godine, „tamo 4,5 miliona i dalje ostalo sporno“.
„Hoće li to dobiti epilog, ne znam“, dodao je.
Podsjetio je na svoju izjavu da je namjera da se nova vlada zaduži milijardu. Tada je optužio Spajića da želi od te transakcije uzeti „procenat“.
„Da se ta milijarda gurne u potrošnju, jer toliko košta program i iz toga ima dvije solucije. Solucija jedan – program profunkcioniše kroz neke situacije, ništa, super, idemo dalje. Ne profunkcioniše? Pozdrav, doviđenja, kraj priče. Rekao sam vrlo jasno i mislim da sam jedan od kanala već zatvorio, kroz koji je trebalo da se uzme procenat. Procenat da stave u džep, a ne onaj koji banka uzima u velikoj transakciji. Nakon sjednice Skupštine, mislim da je jedna linija zatvorena“.
Foto: Slađan Fatić/Vijesti
