Ansambl Narodnog pozorišta Priština gostovao je u Nikšiću. Predstavu „Top je bio vreo“ izveli su na sceni Nikšićkog pozorišta.
U okosnici drame „Top je bio vreo“, prve pozorišne postavke istoimenog romana Vladimira Kecmanovića je zastrašujuća tragedija ljudi ophrvanih građanskim ratom i odrastanje djece, bez roditelja, u prostoru kontamiranom virusom zla. Antiratni roman pretočen je u ispovjedni i intimni kamerni prostor sa 18 glumaca na sceni.
„U rediteljskom zanatu pronašao sam nešto što ranije nisam sretao a to je emocionalna dramaturgija. Ona melje čoveka. Razvoj radnje se ne događa kao u standardnoj dramaturgiji, unutar koje postoje događaji koji se smenjuju, već isključivo emocionalni stresovi koji vas melju do mere nepodnošljivosti. Ta nepodnošljivost je glavni razlog zašto sam se zalijepio za Kecmanovićev roman, a onda i za dramaturgiju koju je uradila Ivana Dimić, višedecenijska dramaturškinja „Ateljeja 212″, sa kojom sam lako pronašao jezik kojim govorimo u predstavi. Mi nismo opisivali Stanjigradsku ili Berlinsku bitku, gdje ginu milioni ljudi, nego sarajevsku ili prištinsku bitku ili potpuno svejedno o kom se delu našeg nesrećnog Balkana radi. Postavili smo oksimoronsku situaciju, da mnogo ljudi živi na sceni, na vrlo malom prostoru.Ta komunikacija između malog prostora i brojnih ljudi, donosi neku vrstu patološkog osećanja,unutar koga počinjemo da živimo na način koji nije nimalo prijatan. Ovde se radi o predstavi koja govori o tome da mi začas postanemo neljudi, bez obzira koliko smo i žrtve. I to je ono što je zastrašujuće, a u pozorištu i otreznujuće. Jer u pozorište dolazimo da uživamo, ali da saznamo koliko nas boli ono što se događalo, i što može da nam se, već sutra, desi “ istakao je reditelj Nenad Todorović.
Predstva obiluje bolnim i zastrašujućim istinama, koje pokreću konstantne nizove emocionalnih stresova. Naratora igra Milovan Filipović, glumac Srpskog narodnog pozorišta, koji pripovijeda o vremenu svoj odrastanja u ratnom okruženju, snajperima koji siju smrt, gubitku roditelja, o ratnom virusu, koji mu je odzeo i moć govora.
„Tematika ove predstave odveć je poznata današnjoj publici iz nekog posrednog ili neposrednog iskustva. Glavni lik je desetodišnje dete, nezaštićeno u vihoru rata i okruženju koje nimalo prijateljsko prema njemu, i koje čini sve da ga ugrozi. Na kraju taj dječak, ipak pobedi te okolnosti i stekne pravo na neki novi život. Sve to zaista daje neku nadu i pruža priliku ne samo za katarzu, nego i za optimizam“, naglasio je Filipović.
Publika na malom prostoru, pozornici, uz uokvirenu, izolovanu kuću sa akterima, postaje segmenet jednog interesatnog koncepta. Takvim scenogragrafskim rješenjem, uz rediteljski postupak, koji priču prebacuje na lični plan, snažno je naglašen osjećaj tjeskobe u strašnoj priči o svakom ratu u urbanoj sredini.
„Uloga Munevre koja mi je poverena, mislim da je jedina svetla i svetli lik u predstavi. Srećna što sam dobila takvu ulogu. To je žena koja želi, hoće, može i pomaže ljudima oko sebe bez obzira na nacionalnost. Ona je jedina u miru s sobom i daje neku nadu gledaocima i čitaocima ovog komada. Godinama u našem okruženju, prolazimo kroz razne ratove, a sve rečeno u predstavi, treba da bude nauk, da budemo prvenstveno ljudi, da nam strah , mržnja i strahote rata ne budu zvijezde vodilje, već da se okrenemo nekoj drugoj svetlijoj strani“ kazala je Ivana Kovačević, glumica Narodnog pozorišta Priština.
Dramaturgiju je uradila spisateljica Ivana Dimić, scenografiju potpisuje Samuel Mgolombane a kostimografiju Jelisaveta Tatić Čuturilo.
Nova produkcija Narodnog pozorišta Priština predstava “Top je bio vreo“ imala je 16 izvođenja u regionu, a u Nikšiću je izvedena u okviru repertora za okobar programa Nikšićka kulturna scena.
Jovan Džodžo
foto/video:RTNK
