Vlada je na predlog Ministarstva finansija usvojila Smjernice makroekonomske i fiskalne politike za period 2023-2026. godine, dokument koji sažima srednjoročne strateške ciljeve ekonomske i fiskalne politike, osnovne makroekonomske i fiskalne pokazatelje, kao i projekcije i limite potrošnje, a predstavlja i osnov za pripremu budžeta za narednu, 2024. fiskalnu godinu, saopšteno je iz Ministarstva finansija.
“Prema preliminarnim makroekonomskim projekcijama, realni rast ekonomije u 2023. biće na nivou od 3,4 odsto, dok se u naredne tri godine očekuje prosječna stopa ekonomskog rasta od oko 3 odsto, odnosno 3,2 odsto u 2024, 2,8 odsto u 2025. i 3 odstou 2026.”, navodi se u saopštenju.
Kako su kazali, u posmatranom periodu projektuje se i kontinuirano smanjenje deficita javnih finansija sa planiranih 7,2 odsto u 2023 na 3.4 V BDP-a u 2026, ulaganje u infrastrukturne projekate u vrijednosti od cca 1,6 milijarde eura, ali i obezbijeđivanje stabilnog padajućeg trenda javnog duga sa planiranih 68,5 odsto BDP-a u 2023. na 61.3 odsto BDP-a u 2026.
“Imajući u vidu rastuće pritiske na javne finansije, koji se primarno odnose na otplatu duga u iznosu od 1,1 milijardu eura po izdatim obveznicama u 2019. i 2020, sprovođenje dodatnih mjera fiskalne konsolidacije i stvaranje značajne fiskalne rezerve biće imperativ u narednom periodu. U tom kontekstu, potencijal na prihodnoj strani budžeta prepoznat je u širenju poreskog obuhvata, suzbijanju sive ekonomije, uređenju oblasti igara na sreću, ali i efikasnijem uređenju turističke industrije”, istali su iz Ministarstva finansija.
Na rashodnoj strani poručuju da je, pored racionalizacije neproduktivne potrošnje, fokus potrebno usmjeriti ka reformi sistema socijalne zaštite, odnosno finansiranja zdravstvenog sistema, socijalnih davanja i penzijskog sistema, ali i reformu javne uprave.
“Jačanjem fisklane discipline u ovoj godini ostvarili smo značajne pomake na planu naplate prihoda ali i kroz druge aktivnosti postavili osnove za ubrzaniji privredni rast i uravnotežene javne finansije, kako bi, u budućem periodu, postigli veću ekonomsku otpornost i održivost”, zaključuje se u saopštenju.
