Poslanici su danas raspravljali o formiranju Razvojne banke, koja je, prema riječima predlagača, velika šansa Crne Gore i može dati veliku podršku privredi.
Poslanik Pokreta Evropa sad (PES), Vasilije Čarapić, je u ime predlagača zakona saopštio da Razvojnu banku osnivaju tako što će transformisati Investiciono-razvojni fond (IRF), koji je bio značajan za crnogorsku privredu, ali strateški pravac Crne Gore i tendencije za priključenje EU daju neke limitirajuće faktore i IRF ne može da isprati taj razvoj.
Čarapić je naveo da osnivanje Razvojne banke predlažu u kontekstu dinamičnijeg razvoja, kao i da će ona biti pokretač ekonomskog rasta.
„Neće biti cilj profit, već omogućavamo podsticanje rasta preduzeća i realizaciju infrastrukturnih projekata“, dodao je Čarapić.
On je saopštio da to do sada nijesmo imali, već smo imali IRF koji je mogao da finansira jedan dio tih projekata i komercijalne banke, koje nijesu našle svoj interes da finansiraju te projekte.
„Razvojna banka će imati posebnu ulogu u našem sistemu. Nijedan razvoj se ne može desiti bez intervencije države na ovaj ili onaj način. Privatne banke ne finansiraju razvoj ako to za njih nema komercijalnu korist“, rekao je Čarapić i dodao da ćemo na taj način razviti ekonomiju Crne Gore.
On je rekao da formiranjem Razvojne banke ne narušavaju postojeću konkurenciju, kao i da će ta institucija preuzeti kapital IRF-a.
Kako je naveo, Razvojna banka neće djelovati izolovano, već će postojati i Kreditno-garantni fond.
„Ovim se garantuje bolja budućnost naših građana, ali i ekonomski razvoj“, ocijenio je Čarapić.
Predstavnik Kluba poslanika ZBCG – Nova srpska demokratija, Dejan Đurović, kazao je da je predloženi zakon jedan od najvažnijih zakona koji je trenutno u oblasti ekonomskog razvoja Crne Gore.
„On bi trebalo da predstavlja ključni iskorak u kreiranju pravnog okvira za osnivanje državne finansijske institucije, koja će biti jedan od stubova ekonomskog razvoja i stabilnosti“, rekao je Đurović.
Prema njegovim riječima, upravo je cilj osnivanja i misija poslovanja da se ubrza rast crnogorske ekonomije.
„Razvojna banka donosi niz prednosti u odnosu na postojeći IRF. Jedna od ključnih prednosti jeste širi spektar finansijskih instrumenata koje će banka ponuditi privredi i to po povoljnijim uslovima nego što to sada radi IRF i poslovne banke“, poručio je Đurović.
Pored kredita tu su, kako je dodao, garancije, subvencije i mogućnost direktnog ulaganja u kapital preduzeća.
„IRF je fokus imao na mala i srednja preduzeća, a Razvojna banka će podržati i veće projekte od strateškog zanačaj u ključnim sektorima – energetika, infrastruktura, digitalizacija i ekološki održivi razvoj. Do sada ti sektori nijesu bili podržani na kvalitetan način, a predstavljaju okosnocu budućeg ekoomskog rasta Crne Gore“, saopštio je Đurović.
Poslanica Demokrata, Anđela Vojinović, rekla je da ta partija podržava ideju sa odlučnim uvjerenjem u njenu uspješnost da se IRF transformiše u Razvojnu banku.
„Kada se donose ovako značajna rješenja, proces mora biti transparentan i ova priča se priča već godinama“, kazala je Vojinović.
Ona je navela da je Crna Gora jedna od rijetkih koja nema razvojnu banku.
„Razvojna banka je pouzdan i kredibilan partner, omogućiće nam se grantovi za projekte koje Crna Gora planira da radi, a obezbijediće kvalitetniju podršku mikro, malim i srednjim preduzećima“, rekla je Vojinović.
Prema njenim riječima, Razvojna banka ne bi trebalo da bude konkurent već partner komercijalnim bankama.
„Razvojna banka mora biti zaštićena od svih partijskih interesa, ne smije biti loša, neefikasna, instrumentalizovana ili podložna korupciji“, ocijenila je Vojinović.
Predstavnik Kluba poslanika Demokratske partije socijalista (DPS), Mihailo Anđušić, pitao je da li je svu priču oko Razvojne banke trebalo početi na ovaj način.
„Ako smo to čekali više decenija i ako se o ovome pričalo dosta u parlamentu i prethodnim vladama, mislim da je najmanje što se moglo to da se obezbijedi za ovaj proces neka vrsta i parlamentarne i svake druge inkluzije. Da li je moguće da za zakonsko rješenje koje podrazumijeva budžet od 90 miliona EUR, premijer Crne Gore nije osjetio potrebu da sjedne sa preduzetnicima, privrednicima, predstavnicima Udruženja banaka i Centralne banke, da vide šta je dobro, a šta nije“, pitao je Anđušić.
On je pitao da li je način da o ovako ozbiljnoj stvari „neko da kolegi Čarapiću pet minuta zakonsko rješenje da ga predloži ovdje“.
Anđušić je rekao da se niz lobističkih, kontroverznih zakona namjerno guraju poslanicima, kako bi se izbjegla procedura predlaganja od Vlade i samim tim javne rasprave i riječ nevladinog sektora.
Poslanik Socijaldemokrata (SD), Boris Mugoša, rekao je da se predlaže zakon oko razvojne banke, čija 82 člana potpisaše poslanici.
„Niko ne zna ko je pisao taj zakon. Ne formiramo mi prvi razvojnu banku u svijetu“, kazao je Mugoša.
On je rekao da se nikad u istoriji ovog parlamenta nije desilo da poslanici potpišu cijeli zakon od 82 člana, bez javne rasprave.
„Zakon ima milion rupa, pravite hibridne modele, uvodite komercijalnu uslugu toj banci, depozite i platni promet. Dobili smo klasičnu Vladinu instituciju. Ona nije banka Vlade“, naveo je Mugoša.
Vlada, kako je kazao, pokriva gubitke razvojne banke, kao u IRF-u, ali u zakonu o IRF-u piše da će te odluke o pokrivanju gubitaka biti usklađene sa Zakonom o državnoj pomoći, a ovdje toga nema.
„Nema paf paf razvojne banke“, dodao je Mugoša.
Predstavnik Kluba poslanika Građanskog pokreta URA, Miloš Konatar, rekao je da, nažalost, ovako kako parlamentarna većina predlaže da se osniva Razvojna banka nikada i nigdje u svijetu se ona nije osnovala.
„To vam dovoljno govori o procesu kako ovi ljudi planiraju da osnuju jednu od najvažnijih institucija za budućnost Crne Gore. Ovaj zakon o osnivanju Razvojne banke su pisali Vasilije Čarapić i kolege iz PES-a, taman koliko sam ja plavi Šveđanin duge kose“, rekao je Konatar.
On je rekao da se postavlja pitanje ko je pisao zakon, za koga, zbog čega i zašto se žuri njegovim usvajanjem.
„Ovo sve baca jednu sumnju, jer je 2021. godine u januaru na predlog tada poslanika Branka Radulovića, upravo Milojko Spajić, kao ministar finansija, zaustavio formiranje Razvojne banke Crne Gore“, rekao je Konatar.
On je dodao da se „nekome žuri“, jer je zakon sa nešto preko 80 članova, predložen prije manje od mjesec.
„Ovaj zakon je netransparentan, jer će ta banka da bude pod punom kontrolom isključivo Vlade, a ne Skupštine“, rekao je Konatar.
Foto: Screenshot
