Evropska unija (EU) ne finansira prosječnost, tako da svi koji žele ozbiljno da rade sa evropskim fondovima moraju dugoročno da grade kapacitete, razmišljaju strateški i fokusiraju se na kvalitet rezultata, poručio je ekspert za EU fondove, Boško Nektarijević.
„EU finansira znanje, inovacije i sposobnost da se rezultati pretvore u realnu ekonomsku vrijednost i ostvarenje evropskih politika. Kako se tržište bude otvaralo prema Evropi, konkurencija će biti sve veća. Oni koji žele da opstanu moraće da razvijaju inovacije, profesionalizam i međunarodnu konkurentnost“, rekao je Nektarijević za Glasnik Privredne komore (PKCG).
On smatra da je najveća prednost Crne Gore to što je mala država.
„Ukoliko postoji dobra koordinacija i jasna strategija, rezultati mogu biti veoma brzi, ali postoje i ozbiljna ograničenja. Administrativni kapaciteti su često partijski i fragmentisani, a tehnička pomoć, koja je nerijetko dio korupcionih mehanizama, preuzima veliki dio posla da napiše „šta treba“ kao pokriće na putu ka EU“, saopštio je Nektarijević.
On je dodao da je ključ u izgradnji efikasnog sistema podrške projektima, koji identifikuje najbolje timove, razvija ih u lidere na evropskom nivou, ali i aktivno pomaže novim organizacijama da uđu u EU programe i razviju se.
„To je proces učenja“, poručio je Nektarijević.
EU fondovi, prema njegovim riječima, nijesu novac za administrativno preživljavanje sistema, niti plijen pojedinaca iz partijskih elita, već instrument za razvoj konkurentnih ekonomija, sektora i relizacije EU ciljeva.
„Ako se koriste kao politički plijen, oni ne razvijaju društvo, već stvaraju korupciju i nepotizam“, objasnio je Nektarijević.
On je naveo da postoji nekoliko oblasti u kojima Crna Gora ima realan potencijal za snažnije učešće u evropskim programima, ali da je važno razumijeti da se EU projekti ne razvijaju kroz pojedinačne ad-hoc prijave, već kroz ono što se u praksi naziva „pipeline pristup“, odnosno strateški povezani portfolio projekata koji se razvijaju dugoročno i pozicioniraju organizacije u evropskim istraživačkim i inovacionim mrežama.
Kroz takav pristup moguće je identifikovati nekoliko oblasti u kojima Crna Gora može izgraditi stabilno prisustvo u evropskim programima, a to su istraživanje i inovacije, zdravlje i transformacija zdravstvenog sistema, turizam, kultura i društvene inovacije, digitalna transformacija i industrija, energija, klima i mobilnost, hrana, bioekonomija, poljoprivreda i životna sredina, upravljanje i institucionalne reforme, bezbednost, otpornost i odbrana.
„Najveći problem Zapadnog Balkana nije nedostatak evropskog novca, već nedostatak sistema koji zna kako da ga pretvori u inovacije, kompanije i međunarodnu konkurentnost“, rekao je Nektarijević.
On je kazao da je Vladi i relevantnim institucijama predložio nekoliko koordinisanih inicijativa za razvoj kapaciteta za EU fondove, odnosno „strukture podrške“.
„Rado bih je napravio tako da radi kao u najboljim zemljama, ali sam u većini slučajeva naišao na zatvorena vrata. Svako brani svoj mali „pašnjak“ poziciju i zatvaraju pristup stručnim ljudima. Ipak, postoje pozitivni primjeri saradnje, poput NTP-a i Glasnika, koji razumiju potrebu stvaranja profesionalnog sistema podrške“, naveo je Nektarijević.
On je dodao da se nada da će se sa NTP napraviti konferencija Montenegro 2026 za sve konkurse koji slijede 2026-27 i da će pružiti ekspertsku podršku za projekte da se ostvare ambicije za članstvo u EU i pokaže kvalitet rezultata.
foto: PKCG
