Značajan rast prometa i suprotni smjerovi indeksa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je objavljeno da je u prva četiri mjeseca ove godine ostvaren suficit budžeta od 54,6 miliona EUR.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10 blago je oslabio na 1.009,04 poena, dok je MONEX neznatno ojačao na 15.219,4 boda.
Promet je bio deset puta veći od prošlosedmičnog i iznosio je 461,5 hiljada EUR. Značajn rast prometa najviše se zahvaljuje trgovini akcijama kotorskog Napretka u srijedu, kada je prodato skoro 4,3 miliona dionica kompanije za oko 299 hiljada EUR. Akcije Napretka porasle su ove sedmice 28,5 odsto na 6,98 centi.
Rasle su i dionice Željezničke infrastrukture 20 odsto na 1,48 centi, dok su dionice Jugopetrola oslabile 5,3 odsto na 12,3 EUR. Akcije nikšićke Veleprodaje, Crnogorskog Telekoma i i Crnogorskog elektroprenosnog sistema nijesu mijenjale vrijednost i u petak su koštale 25 EUR, odnosno 2,03 EUR i 1,41 EUR.
Trgovano je i dionicama Elektroprivrede, Budvanske rivijere i Sveti Stefan hotela, koje su na kraju radne sedmice koštale 5,5 EUR, odnosno 7,43 EUR i pet EUR. Dionice Poslovno logističkog centra Morača u petak su koštale 4,5 EUR, Plantaža 14,6 centi, Luke Bar 33,29 centi i Port of Adrie 15,3 centa
Sedmicu je obilježila informacija da je u periodu od januara do kraja aprila ostvaren suficit budžeta od 54,6 miliona EUR, odnosno na nivou od 0,8 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Iz Ministarstva finansija su kazali da je u aprilu zabilježen suficit od 59,4 miliona EUR.
Prihodi budžeta su od januara do kraja aprila iznosili su 896,1 miliona EUR ili 12,7 odsto procijenjenog BDP-a, što je 12,4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Najznačajniji rast se bilježi kod poreza na dobit pravnih lica i dohodak fizičkih lica, doprinosa, kao i poreza na dodatu vrijednost (PDV).
Ministar energetike i rudarstva Saša Mujović u četvrtak je najavio da će Vlada raskinuti ugovor o koncesiji za rudnik Brskovo.
“Stekli su se uslovi i biće raskinut ugovor o detaljnim geološkim istraživanjima i eksploataciji sulfidne polimetalične rude za prostor bivšeg rudnika Brskovo. Drugim riječima – rudnika u Mojkovcu neće biti”, poručio je Mujović nakon sjednice Vlade.
On je objasnio da je Vlada detektovala određeno kršenje ugovora od koncesionara, odnosno kompanije Tara Resources.
“Dali smo rok od 60 dana da ispravi uočene nedostatke i upoznali ga sa posljedicama ako ne dostavi korekcije u roku, koji je istekao 25. maja. Nijesmo dobili odgovor od Tara Resourcesa, pa su se stekli uslovi da jednostrano raskinemo ugovor i pokrenemo proceduru naplatu bankarske garancije”, saopštio je Mujović.
On je, na istoj konferenciji za medije, kazao da su kompanije Enec i Duferco zainteresovane za kupovinu pogona Čeličane i Kovačnice nikšićke Željezare, odnosno strateško partnerstvo.
„Enec je zainteresovan za kupovinu, a Duferco za strateško partnerstvo. Te ponude su na stolu i Vlada će po tom pitanju imati stav do 10. juna, kada je zakazana Skupština akcionara na kojoj će biti donijeta odluka“, rekao je Mujović na konferenciji za novinare nakon sjednice Vlade.
On je podsjetio da je švajcarska kompanija 8B Capital jedina aplicirala za pojedinačne pregovore za zakup pogona Čeličane i Kovačnice, kao i da je Odbor direktora Elektroprivrede (EPCG) usvojio predlog njihove ponude, koja je data u formi Nacrta ugovora o zakupu proizvodnih kapaciteta Željezare.
Sredinom sedmice Evropska investiciona banka (EIB) Global potpisala je, u prisustvu visokih zvaničnika Vlade i EU, finansijski ugovor vrijedan 75,5 miliona EUR za rekonstrukciju 167 kilometara duge željezničke dionice između Bara, Podgorice i Vrbnice.
Iz EIB-a je saopšteno da će ta infrastrukturna poboljšanja duž proširene Trans-evropske transportne mreže (TEN-T) obezbijediti veću efikasnost, bezbjednost i kapacitet željezničke mreže, kako za više od milion putnika godišnje, tako i za međunarodni teretni saobraćaj.
Projekat će takođe promovisati modalnu promjenu sa drumskog na željeznički, doprinoseći održivijem transportnom sistemu u zemlji.
Omogućen u okviru inicijative Tim Evropa, finansijski paket EU od 75,5 miliona EUR, koji pokriva 95 odsto procijenjenih troškova projekta, sastoji se od EIB zajma od 40 miliona EUR i dva granta u ukupnom iznosu od 35,5 miliona EUR obezbjeđena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.
Vlada Crne Gore će, kako se navodi u saopštenju, doprinijeti sa 4,5 miliona EUR sopstvenih sredstava. Tehnička podrška pripremi, nadzoru i implementaciji projekta takođe je dio sporazuma potpisanih danas na svečanosti održanoj u Podgorici.
Foto: Montenegroberza
