Analiza spoljnotrgovinskih kretanja Crne Gore u posljednjih deset godina ukazuje na kontinuirani rast trgovinskog deficita, od manjka u iznosu 1,5 milijardi eura u 2015, do prošlogodišnjih skoro tri po milijarde eura višeg uvoza nad izvozom.
Deficit spoljne trgovine rastao je konstatno u protekloj deceniji, sa izuzetkom 2020. godine, kada je pandemija COVID-19 uticala na globalnu ekonomiju i smanjila obim trgovinske razmjene, pa jedino u toj godini “lockdowna” nije napredovao deficit spoljne trgovine.
Pogledajte kako su nam se kretali uvoz i izvoz, u posljednjih 10 godina:
Izvoz opada već drugu godinu, a uvoz raste konstantno, i u protekloj deceniji brzina rasta izvoza nije bila ni približna brzini rasta uvoza, tako da se ova disproporcija ne može objasniti niti “pravdati ” inflacijom.
Kada je tokom 2023. godine “probijena” psihološka granica deficita od tri milijarde eura, nije se očekivao tako brz rast i toliko loša kretanja u 2024, da višak uvoza nad izvozom sada bude čak 3,45 milijardi eura, gdje je i izvoz pao devet odsto, sa 674 miliona iz 2023. na 615 miliona eura u 2024. godini.
Na drugoj strani, brzina rasta uvoza je malo usporila u odnosu na godine ranije, ali je uvoz i dalje značajno brže rastao od godišnjeg rasta cijena, pa je uvezeno 6,8 odsto više u 2024. nego godinu ranije (4,06 milijardi eura je uvezeno u 2024, u odnosu na 3,81 milijardu iz 2023. godine). Pri tom je u 2024. godini rast cijena oficijelno bio 3,3 odsto, pa se rast vrijednosti uvoza može samo manjim dijelom pripisati inflaciji.
Kako je izgledala 2024. godina u spoljnoj trgovini
Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 15,1 odsto i manja je u odnosu na 2023. godinu kada je iznosila 17,7 odsto. U strukturi izvoza najviše su zastupljena mineralna goriva i maziva u iznosu od 154,4 miliona eura koje čine električna energija 114,7 miliona eura i ostalo. U strukturi uvoza najviše su zastupljeni mašine i transportni uređaji u iznosu od 990,5 miliona eura, koje čine drumska vozila 382 miliona eura i ostalo.
Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 184,5 miliona eura, Bosna i Hercegovina 45,2 miliona eura i Švajcarska 37,2 miliona eura. Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija sa 699,2 miliona eura, Kina 480,7 miliona eura i Njemačka 413,2 miliona eura.
Koliko smo uvozno zavisni
Dodatno negativno je bilo i to što je kod nas vrijednost uvoza roba i usluga porasla sa 60,6% BDP-a u 2015. godini na 74,4% BDP-a tokom 2022. godine, odnosno 68,6% BDP-a 2023. godine.
Profesorica Ekonomskog fakulteta u Podgorici, dr Maja Baćović, nedavno je podsjetila da je obim domaće robne proizvodnje ipak ne pruža dovoljno prostora za podsticanje izvoza niti za supstituciju uvoza domaćim proizvodima u postojećim uslovima.
„Crna Gora je izuzetno uvozno zavisna, i na svaki euro koji se potroši, 66 centi ode na uvozne proizvode, pa se značajan dio rasta odliva na uvoznu kupovinu, a u manjoj mjeri se snaži domaća proizvodnja. Rast ekonomske aktivnosti ima smisla ako snaži domaću proizvodnju, jer ako trošite više iz uvoznih nabavki, vi snažite inostranu proizvodnju“, kazala je ona, i podsjetila da nam je izvozna aktivnost ispod 20 odsto BDP-a.
Kako smanjiti deficit bez domaće proizvodnje
Očigledno je da je crnogorska ekonomija izrazito uvozno zavisna, što se ogleda u visokoj međuzavisnosti između rasta potrošnje i rasta uvoza, što dalje negativno utiče na rast BDP-a.
„Kontinuirani rast spoljnotrgovinskog deficita, očito, ukazuje na strukturne probleme u crnogorskoj ekonomiji, posebno u pogledu nedovoljne domaće proizvodnje i prevelike zavisnosti od uvoza. Diverzifikacija ekonomije, razvoj industrije i poljoprivrede, kao i promocija domaće proizvodnje, očigledno, ključni su za smanjenje deficita i postizanje održivog ekonomskog rasta, što je bio i jedan od zaključaka konferencije „Ekonomski izazovi i investicioni potencijal Crne Gore“, koju je protekle sedmice organizovao portal Bankar.me.
foto: Bankar.me
