U Crnoj Gori dolazi vrijeme trežnjenja građana, građani neće više biti navijači nego će gledati svoje interese, kazao je ekonomski analitičar Predrag Drecun u emisiji „Perspektiva“ RTNK, navodeći da je prosječna plata od 1000 eura izvjesna.
On je, ocjenjujući trenutnu ekonomsku situaciju u Crnoj Gori, rekao da je ona opterećena rastom cijena.
„Na neke uzroke možemo da utičemo, na najvažniji ne možemo, a to je uvezeni rast cijena. Imamo i rast tražnje zbog jednog novog grada u Crnoj Gori, tj. 90 do 100 hiljada nerezidenata koji su iz raznih razloga ovdje – Rusi, Ukrajinci, Turci, Njemci… ta tražnja je dominantno uticala na neke segmente tržišta, naročito na tržište nekretnina, gdje je došlo do rasta nekretnina i zakupa rente. Situacija nije dobra jer nemamo mehanizme za borbu protiv inflacije, ali nije ni tako loša jer imamo dobru perspektivu. Pesimista sam jer ne vidim sinergiju političkih faktora da se ti kapaciteti valorizuju na optimalan način“, naveo je Drecun.
Kaže da ga raduje da „konačno imamo vladu koja ne priča nikakve priče osim ekonomskih.“
„Prvi put se desilo da jedna stranka, Pokret Evropa sad, bude najjača u Crnoj Gori, isključivo na ekonomskom programu. To je jedna dobra polazna tačka za ubuduće, da građani shvate da biraju između takvih ponuda. Mislim da dolazi vrijeme trežnjenja građana, da građani neće više biti navijači nego će gledati svoje interese. Ekonomska situacija nije bezizlazna. Imamo dosta potencijala, naročito ako privučemo strane investitore, a vidimo da je premijer Milojko Spajić već najavio značajne kontakte“, rekao je Drecun.
„Prosječna zarada je vrlo prevaran podatak“
Smatra da je došlo do poboljšanja standarda građana.
„Zarade su porasle za oko 50 odsto, a cijene su porasle za nekih 25 do 30 odsto. Treba da gledamo kakva je naša socijalna struktura, prosječna zarada je vrlo prevaran podatak koji ne govori praktično ništa. Možete imati ekstremno bogatu trojicu, a sedmoricu siromašnih i da prosjek bude takav da otprilike može da zadovolji neki pogled sa strane. Uz prosjek treba da ide medijana koju mi ne dajemo, a mogli bismo je imati kroz evidenciju svih zarada. Zato bi primarni cilj svake vlade, pa i naše, trebalo da bude puna zasposlenost“, ističe Drecun.
„Poslednji čas da uđemo u reformu penzionog sistema“
Reforma javne uprave će, prema njegovim riječima, biti težak zadatak za svaku vladu, „jer evidentno je da postoji višak zaposlenih u državnoj upravi i da je to opterećenje za privredu.“ Mišljenja je da vlada koja uđe u obračun sa tim rizikuje da bude srušena, ali neka vlada će to morati da uradi.
„Mislim da je Spajić jedan od najhrabrijih premijera koje smo imali, rekao bih i najhrabriji, sa idejama da uđe u reformu Fonda zdravstva i najavljene priče o reformi Fonda PIO, jer Fond PIO je jedan od ključnih problema ekonomskog bilansa Crne Gore, jer imamo jedva 2,2 zaposlena na jednog penzionera. Nemoguće je ako nemate pet ili sedam zaposlenih na jednog penzionera da on funkcioniše. Sad je poslednji čas da uđemo u reformu penzionog sistema“, kategoričan je Drecun.
Potencijal za smanjenje nezaposlenosti vidi u direktnim stranim investicijama, kao i legalizaciji sive ekonomije.
„U benignu sivu ekonomiju spadaju profesori koji drže časove, kućne pomoćnice, njegovateljice starijih. Ne mislim na sivu ekonomiju koja je kriminalna. Ima puno prostora da se nezaposlenost evidentira na pravi način. Otužno je da jedna vlada koja radi dobro i postavila temelje, ima više štrajkova nego što su prethodne vlade imale. Malo strpljenja ne bi bilo na odmet“, smatra Drecun.
„Povećanje minimalnih penzija socijalno odgovoran potez“
Mišljenja je da je povećanje minimalnih penzija bio socijalno odgovorniji potez, u odnosu na povećanje zarada prosvjetarima. „Imate izbor da li da date gladnom bolesnom penzioneru ili situiranom prosvjetaru.“
„Svaka vlada ostavi budućoj tzv. vruć krompir. Vlada Duška Markovića je bila vrlo nekorektna prema Vladi Zdravka Krivokapića jer je na silu praznila državnu kasu i zapošljavala ljude, isto tako je radila i Krivokapićeva vlada u određenim segmentima, kao i Abazovićeva. Građani moraju da kazne takve političare“, jasan je Drecun.
On kaže da nikad u istoriji Crne Gore nije bio ovakav standard.
Navodi da je Program Evropa sad 2 dat kao koncept u predizbornoj kampanji i da je jedan segment već sproveden, a da se ostali segmenti sprovode tako što se stvaraju uslovi za njihovo ostvarenje.
„Prosječna zarada od 1.000 eura je gotovo izvjesna. Što se tiče najniže zarade od 700 eura, država bi mogla da je istrpi, ali privreda ne bi. Država mora da traži mehanizme podrške privatnom sektoru, a podrška je da troškovi po osnovu rada ne budu opterećenje. Vlada neće povući potez koji bi ugrozio funkcionisanje penzionog sistema. Dobro je što aktuelna vlada razmišlja u pravcu uprošćavanja poreskog sistema“, kaže Drecun.
Prema njegovim riječima, boljim protokom novca i regulacijom bankarskog sektora bi se postiglo mnogo više efekata za privredu.
Spajić je, kaže, svjestan da ovako koncipiran penzioni sistem u jednom trenutku može da doživi krah sam od sebe.
Navodi i da će se iz nedavno održanog popisa vidjeti koliko imamo nekretnina, kakva je struktura stanova.
„Ako neko ima tri ili pet stanova koji su prazni on treba da plati više poreza državi. Svuda u svijetu postoji progresivna poreska stopa“, kaže Drecun.
Smatra da treba ići u pravcu da penzija bude ekonomska kategorija. „Ako bi prestala politička podmetanja mislim da bi za par godina to moglo biti sređeno uz podršku međunarodne zajednice.“
„Dobrim mehanizmima kontrole javnih nabavki može se uštedjeti nekoliko stotina miliona“
Komentarišući najavu gradnje autoputa od Mateševa do Andrijevice kaže da se to vrlo brzo može desiti „ako se napadne sa svih strana, tj. ukoliko imate novca“.
„Mislim da je rečeno da će se, ukoliko bude potrebno, zadužiti za taj dio i da će to biti jedino zaduženje. Dobrim mehanizmima kontrole javnih nabavki može se uštedjeti nekoliko stotina miliona“, tvrdi Drecun, dodajući da u javnim nabavkama ima dosta neregularnosti.
Ističe da je 43. vlada bila rekorder u zapošljavanju u javnom sektoru.
Govoreći o turističkoj sezoni, kaže da turizam moramo da koncipiramo kao posledicu dobre ekonomije.
„Strategija razvoja je ono što nam nedostaje. Ova vlada je svjesna i prima priču ka realnom sektoru. Domaćin je odgovoran kad svoju zemlju obradi. Mi ogroman potencijal koji nam je Bog dao ne koristimo“, navodi Drecun.
Komentarišući to što se Program Evropa sad 2 nije našao ni u budžetu ni u programu ekonomskih reformi, kaže da se on dobrim dijelom izvršava kroz budžet.
„Budžet stvara pretpostavke za blago klizanje ka cilju najniže zarade od 700 eura, to je najteže ostvariv cilj. Jedno od sredstava da se dođe do njega je smanjenje doprinosa na penzijsko osiguranje, što ne znači da će nestati Fond PIO“, mišljenja je Drecun.
Nikola Kankaraš
Foto: RTNK
