Bjelić: Do kraja godine doći će do smirivanja inflacije i oporavka ekonomije

Mislim da će doći u drugom dijelu godine do smirivanja inflacije, to znači da se sav taj višak novca koji je upumpan radi stimulisanja privredne aktivnosti sada izvuče iz sistema na neki način, ocijenio je profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić gostujući u emisiji “Takulin” na Gradskoj RTV.

” Mislim da će ovo biti godina oporavka, zato što smo mi imali prethodne tri loše godine. To se u statistici zove problem niske baze, što znači da će bilo kakav pomak u ovoj godini biti oporavak. Ali pitanje je da li mi sada trebamo da budemo zadovoljni, naravno da je situacija bolja nego u prethode tri godine, ali kad bi poredili sve tri godine, uzima se ta reperna 2019.godine, pre prve krize. Ove godine su bile katastrofalne posebno za zemlje koje svoj privredni razvoj razvijaju na turizmu kao Crna Gora, Hrvatska i Albanija “, ističe Bjelić.

Očekuje da bude ova godina ekonomski iznad te 2019. sa kojom se vrši upoređivanje.

” Ljudi su željni turizma, da izađu iz tih restrikcija koje su bile od 2020.godine. Što se inflacije tiče, u Crnoj Gori je specifična situacija jer vi koristite euro. Ova inflacija je specifična jer smo mi uvek imali inflacije koje su bile unutrašnje, ali je ova uvezena spolja. Rezultat je poremećaj na tim globalnim tržištima i raspon enegetskih cena”, kaže Bjelić.

Smatra da će kod nas mogućnost obuzdavanja inflacije zavisiti od reakcije Evropske unije, odosno Evropske centralne banke.

” Mislim da je malo više eura ušlo u opticaj, a privredna aktivnost je opala i sad te eure treba povući. Zato i raste taj euroibor kao stopa jer je to jedan od mehanizama kako da se obuzda inflacija. Mislim da će EU u tome biti koliko toliko uspešna i onda se to preliva i na Crnu Goru “, navodi Bjelić.

Objašnjava da je slična situacija i u Srbiji, u kojoj je dinar valuta, značajno pogođena tom uvoznom inflacijom kroz cijene energenata i drugih sirovina. Situacija na međunarodnom tržištu je specijfična, smatra Bjelić.

” Ona je suočena sa poremećajima koji postoje, ne samo na samom međunarodnom tržišu, već i u geopolitičkoj i geoekonomskoj sferi. U ovim godinama se odlučuje i sudbina novog poretka. Odnosi između Kine i SAD-a su ključni. Kakav će se novi međunarodni ekonomski poredak uspostaviti i šta će biti sa Svjetskom trgovinskom organizacijom “, kaže Bjelić.

Od toga, kaže, zavisi poredak drugih zemalja.

” Mi sada imamo proces globalizacije gde dominiraju globalni lanci, što znači da se sirovine najoptimalnije koriste i razmjenjuju. Svaki poremećaj u toj strukturi će da dovesti do poskupljenja svih drugih proizvoda. Zbog skupe logistike, inputa, energenata. Tome negativno doprinosi i rat u Ukrajini koji je značajno podigao cene energenata “, kaže Bjelić.

On kaže da će se rješavanjem tih političkih i geokonomskih sukoba, osvijetiliti put za međunarodnu privredu u budućnosti.

” Male zemlje kao što su balkanske sad tu trebaju da traže svoje mesto i uklapaju se. Veliko je pitanje šta će biti u narednom periodu. Da li će se taj period globalizacije i dinamične razmjene nastaviti ili će se desiti zatvaranje u neke regionalne blokove, a onda se tu mora izabrati određena strana. Ali tu će generalno ako dođe do zatvaranje u neke blokove u svetu to će uticati na smanjenje opšteg GDP i opšte razmene, delovaće veoma negativno “,smatra Bjelić.

Regionalna saradnja je, prema riječima Bjelića, veoma bitna.

” To smo vidjeli kada smo imali pandemiju kao zdravstvenu, ali i privrednu krizu. Jer vi morate da imate neku osnovu, poljoprivredu zbog hrane, neke opšte sirovine, bazičnu industriju. Veoma je bitno pošto smo mi male zemlje, mi to ne možemo da obezbedimo u značajnoj mjeri, ako sarađujemo i dopunjujemo se regionalno, na taj način obezbjeđujemo jedni drugima podršku. To mnogo znači i daje nam stabilnost. Kad je kriza onda ne razmatramo o dolasku turista, nego da li ima brašna i ulja “, kaže on.

Tu naš region treba da djeluje više integrativno da postignemo tu neku solidarnost između različitih država, savjetuje Bjelić.

” Kad je počela kriza odnosi su u nekim sferama bili zategnuti, ali je poslije to razlabavljeno. Srbija je ograničila izvoz medicinske opreme i nekih proizvoda, ali kada je kriza napredovala države su uspostavile tu neku solidarnost. Počeo je onda izvoz barem u regionu i mislim da je tu bitno napraviti neki strateški dogovor jer svi znamo koje zemlje imaju koje proizvode. I budući da smo svi male zemlje, nismo samodovoljni i ne možemo da obezbedimo sve te egzistencijalne proizvode “, poručuje Bjelić.

Strane direktne investicije u regionu su se povećane i pored krize koju je izazvala pandemija, kaže Bjelić.

” To je bilo malo usporeno tokom pandemije zbog ograničenja kretanja, ali sad znamo da u Srbiji i Crnoj Gori imamo dolaske iz Ukrajine i Rusije, koji donose na neki način i svoj kapital. Taj trend investiranja u naš region neočekivano je nastavljen poslije ove krize, znači da ove kompanije još uvek dolaze. Mislim da je to rezultat jednog procesa, budući da sada evropske kompanije svoje pogone sele iz udaljenih područja Kine i Azije ovamo bliže EU. Zašto? Zato što su ti lanci snabdevanja prenapregnuti i onda se dešava da ako vi proizvedete neki deo u Aziji ne možete da ga uvezete u Evropu i roba vam stoji. Onda su oni videli da je mnogo praktičnije locirati na neke zemlje koje su bliže da bi te sirovine bile dostupnije “, zaključuje Bjelić.

Izvor, foto: Gradska TV

NIKŠIĆ PROGNOZA