Za potrebe projekta “Šta ni(je) sajber nasilje”, Alfa centar sproveo je anketu među nikšićkim srednjoškolcima i srednjoškolkama kako bi dobio kvantitativne i kvalitativne podatke o tome da li su, na koji način i koliko često sugrađani i sugrađanke uzrasta 14 do 18 godina bili žrtve onlajn nasilja.
Njihovi odgovori mapirali su put za realizaciju narednih aktivnosti planiranih Projektom, ističe Nada Jaredić, projekt menadžerka u Alfa centru.
Anketirani srednjoškolci i srednjškolke, u odnosu na ranije generacije, znaju preciznije da identifikuju oblike sajber nasilja. To znači da su više informisani, ali su, nažalost, i više izloženi ovoj pojavi.
“Istraživanje je pokazalo da jedna trećina ispitanika i ispitanica poznaje nekoga iz svoje bliže okoline ko je bio žrtva sajber nasilja. Skoro tri četvrtine ispitanika i ispitanica smatra da sajber nasilje ima veliki uticaj na mentalno zdravlje i kvalitet života žrtve, dok samo 0,8 odsto smatra da sajber nasilje uopšte nema uticaja”, kaže Jaredić.
Za potrebe istraživanja organizovane su i fokus grupe, koje su dale jasniju sliku o tome kako mladi percipiraju ovu problematiku. Srednjoškolci i srednjoškolke otvoreno su govorili i o neugodnim situacijama koje su iskusili tokom online interakcija.
“Nebrojeno puta su mi sa lažnih profila stizale poruke uvredljivih sadržaja, jer čim je pojedinac svjestan da može da se krije iza anonimnog izvora, on stiče hrabrost za ovakve stvari i misli da ima pravo da ljude naziva pogrdnim imenima”, odgovorila je jedna ispitanica.
“Napravljena je viber grupa na kojoj su pisali jako ružne stvari o pojedinim učenicima naše škole, naročito onim koji dolaze iz siromašnijih porodica”, bio je odgovor jednog od ispitanika.
Ispitanicima i ispitanicama je bilo omogućeno da daju više odgovora na pitanje o tome kome bi trebalo da se obrate u slučaju da prepoznaju da su oni ili neko iz njihove okoline žrtva nasilja.
“Dominantna većina ispitanika i ispitanica (81,7) smatra da se treba obratiti roditeljima, polovina njih je odgovorila da se treba obratiti nadležnim službama, malo više od jedne četvrtine smatra da se treba obratiti nastavnicima u školi, dok je dva odsto njih navelo da probleme treba sami da rješavaju, jer smatraju da je svaka osoba jaka da podnese sve sama i bez pomoći drugih”, kazala je Jaredić.
Istraživanje je značajno, jer je dalo relevantne podatke o vrsti, načinu sprovođenja i najvažnije o učestalosti sajber nasilja među srednjoškolskom populacijom, ističe Jaredić.
Takođe, dalo je smjernice i mapiralo put za realizaciju narednih aktivnosti planiranih Projektom.
Projekat “Šta ni(je) sajber nasilje?” podržan je od Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2, koji finansira Evropska Unija, a sprovodi UNDP, u partnerstvu sa lokalnim samoupravama.
Mina Gezović
Foto/video: RTNK
