Polju sa kukuruzom, ovih vrelih dana, treba voda da se nalije zrno, kaže Marinko Marsenić, koji u mjestu Pobjenici nadomak sela Navotina kod Andrijevice, na samoj obali Lima, uzgaja žito i povrće na blizu tri hektara zemlje.
„Mora čovjek da radi, a da više proizvodimo ne bi hrana bila skupa“, kaže Marsenić.
Kako kaže, malo je mladih koji obrađuju imanja.
„Neće da radi narod. Ne znam šta je ovo ili je sve ugušila socijala, pa je zadovoljan ali se od jedne kese iz prodavnice ne može živjeti. Niko ovcu ne drži, a u selu nema deset krava. Ne može se jagnje kupiti,“ rekao je Marsenić.
Marinko ne zaboravlja odgovornost države koja, kako kaže, mora više pomagati poljoprivrednike da nabave skupe traktore i ostalu mehanizaciju.
Dodaje da brašno od svoje pšenice, kukuruza, raži i heljde nije teško prodati na pijaci.
„Sve je organsko, nema prskanja hemijom i sve se samelje u malim vodenicama kojih još ima u tom kraju“, kaže naš domaćin.
Iako je Marsenić još prije desetak godina zaslužio penziju, poljorprivredu neće napuštati.
„Radiću sve dok budem mogao“, poručio je vrijedni Marinko.
foto:RTCG
