Posljednji zvanični podaci pokazuju da je marihuanu probalo deset odsto stanovnika Crne Gore mlađih od 16 godina, a tri do pet odsto konzumiralo je i teže droge.
Na rehabilitaciji u Kakarickoj gori najviše je zavisnika od 20 do 30 godina.
Da Crnoj Gori nedostaju sistemska rješenja, kažu iz civilnog sektora.
Svi mladi žele da budu prihvaćeni u društvu, a nekada ih to može skupo koštati. To potvrđuje i priča jednog od štićenika Javne ustanove Kakaricka gora, dugogodišnjeg korisnika psihoaktivnih supstanci. Drogu je prvi put probao sa 18 godina.
„Kasnije su počele žurke i prolazio sam naozbiljnije droge“, kazao je on.
A kada su nastupili ozbiljniji problemi, kaže, počeo je da se osamljuje.
Tako je probao heroin i došao do tačke da ne može da pregura dan bez te supstance.
„Svaki dan, borba s tim je preteška. To je neizdrživo, svaki dan je isti. Imam samo jedan problem u životu, a to je da dođem do droge. Od kako otvorim oči ništa mi ne pada na pamet. Ni posao, ni porodica, samo jedno, a to je da dođem do para i droge“, ispričao je on.
Sagovornik RTCG-a nije jedini. Posljednji zvanični podaci pokazuju da je marihuanu probalo 10 odsto stanovnika Crne Gore mlađih od 16 godina, a 3 do 5 odsto konzumiralo je i teže droge.
Dijana Milošević, psihološkinja u JU Kakaricka gora kaže da je put ulaska u zavisnost počinjem prvim kontaktom koji zavisnici imaju krajem osnovne škole i početkom srednje škole.
„Najčešće sa upotrebom marihuane, a zatim i drugih supstanci“, pojasnila je ona.
U JU Kakaricka gora na tretmanima najveći boj klijenata je onih od 20 do 30 godina, što govori da su svjesniji da problem postoji i da žele da traže pomoć.
Sagovornik RTCG-a s početka priče, uz podršku porodice, potražio je pomoć onoga trenutka kada je priznao da sam ne može pobijediti zavisnost.
„Nikome ne bih prerporučio da isprobava narkotike. Tu nema ništa. Nikakav smisao se ne može naći u bilo kakvoj supstanci“, zaključio je on.
Foto: Envatoelements
