Nekad je Piva bila simbol ovčarstva. Čuveno preduzeće „Bajo Pivljanin“ decenijama je bilo ponos Crne Gore, a proizvodi sa Pišča stizali su do raznih krajeva svijeta. Danas na Pišču praktično pustoš, stada je sve manje, a nade da će nekad tu poljoprivreda opet oživjeti odavno su ugašene.
Pivska planina i čuveno Pišče – danas čuveni kao dio turističke rute durmotorkskog prstena, a nekad po velikoj Poljoporivrednoj zadruzi „Bajo Pivljanin“.
„To je otimačina. Kako je mogao da se donese zakon da Piva izgubi svoju zemlju. Sve je to bilo i košeno, tu su se jagnjili buljuci. Brezna, Muratovica i Pišče. To je bilo zavid preduzeće“, kaže mještanin Milorad Bogdanović.
Ovako priča Milorad Bogdanović dok iz kuće u koju je odrastao posmatra svoje nekadašnje preduzeće u kojem je radio preko tri decenije. Ovaj čovjek jedan je od posljednjih radnika „Baja Pivljanina“, poljoprivrednog preduzeća za ponos ovog kraja i Crne Gore koje je kao i mnoga crnogorska progutala tranzicija.
„Koža i vuna isporučivala se većinom za Makedoniju. A onda otkup stoke. Samo grla ovaca i jagnjadi otkupljivano je 20 do 25.000. Išlo je to za arapske zemlje i znam sa naših pazara za Grčku je izvoženo“, prisjeća se Bogdanović.
Zvuci čaktara sve rjeđe se čuju na Pišču. Stada je sve manje i sve su manja u kraju koji je decenijama bio simbol ovčarstva.
Kada je 2007. za oko 200.000 eura Čedomir Popović vlasnik firme „Carine“ dobio preko 11 milona kvadarata zemlje i pašnjaka, pala su i obećanja o poljoprivrednom preprodu ovog kraja. Popović je potom dobio i 2,5 miliona eura kredita iz Abu Dabi fonda za projekat proširenja farme ovaca na Pišču. No umjesto preproda ostale su ruine, a u njegovim hotelima na primorju danas je najmanje proizvoda sa Pišča.
„Sada postoji tamo jedan mala proizvodnja. Tamo sam zaposlio jednu porodicu. Ja sam njima maltene sve prepustio, da drže i njihov dio stoke, jedan dio za mene. I taj dio proizvoda normalno ja otkupljujem od njih i plasiram u našim hotelima“, kaže Popović.
O novcu iz Abu Dabi fonda Popović nije želio da govori, jer je kredit uredno vratio i to je, kaže, ispričana priča. Ipak odgovorio je na pitanje zašto nikad nije valorizovao zemlju i potencijale na Pišču gdje je planirao velike farme i proizvodnju povrća.
„Ali teško je danas naći radnika koji će da radi u Hotelu, a niko nema platu ispod 1.000 eura, a ne zamislite da nađete radnika koji će da radi na Pišču bez obzira za koje pare i kako“, objašnjava Popović.
Milorad kaže da treba da se pamti kako se država za male pare odrekla velikog bogatstva i uništila snove onih koji su možda planirali da ostanu tu i žive od stočarstva. Onako kako su to radile genracije prije njih.
foto: RTCG/screenshot
