Mileta Krsmanović jedan je od rijetkih koji tokom čitave godine boravi na Sinjajevini, kaže da su nekada uslovi bili mnogo teži ali je bilo više radne snage. On žali što zbog zdravstvenih razloga ne može držati veće stado.
Mileta Mićo Krsmanović život je proveo na Sinjajevini i kaže da ne pamti ovako blagu zimu.
„Što niko zapamtio nije, ovako vrijeme nik’ je k’o dokazao starijim ljudima da je ovako moglo da se desi“, kaže Krsmanović.
Sagovornik Radio televizije Crne Gore (RTCG) prisjetio se vremena kada je na Sinjajevini bilo zimi i ponekoliko metara snijega.
„Tor visok metar i osamdeset, pa tek računam da će biti bolje kada ga preravni. E toliko je bivalo, a ono od 2005-a, 2012-a, bilo je metar preko njega, a ne da se on vidio“, prisjeća se Krsmanović.
No sve se promijenilo, kaže Krsmanović, i stanovništva je sve manje.
„Ovo više nema ni čobana, nema ni stočnog fonda. Ja znam kad sam kao dijete, desetak, dvadeset godina, čuvao po brdu. Niđe s brda nije si mogao vidjeti nekošenu dolinu. E ovdje je bila jedna lokva u imanju Kandića. Ja znam kad na se na nju pojilo odnosno s jeseni ono kad je pilo dvjesta goveda i sigurno preko hiljadu ovaca. A sad ovo nema niđe ništa“, navodi on.
Sagovornik RTCG se bavi stočarstvom još uvijek, ali je broj grla smanjio iz zdravstvenih razloga.
„Bogami sam imao volje da me vid nije oštetio, ne bi se ja još puštio“.
Sa druge strane, Krsmanović tvrdi da šavnička lokalna uprava nije učinila mnogo da bi zadržala stanovništvo u ovim krajevima.
„Pust je, vidjeli ste – evo kakav je, nikakav. Može nešto kad je suvo, ukoliko okvasi, ne može ništa. Nema saobraćaja da prođu nekolika teretnjaka, tu ne bi više prošlo ni kljuse.
I možda upravo iz ovih razloga odlaze i oni rijetki koji su imali volju živjeti na planini, zaključuje sagovornik RTCG sa Sinjajevine.
Foto: Screenshot/RTCG
