Humani gest Slobodana Sekulića koji je uzdrmao Titograd do srca

Predlog da se po imenu Slobodana Sekulića nazove jedna od ulica u Glavnom gradu, ponovo je u proceduri. Ukoliko nadležni budu pozitivno vrednovali ovu inicijativu, konačno će biti ukazana počast Se­ku­liću koji je ubi­jen u Ti­to­gra­du, 11. mar­ta 1976. go­di­ne, u Agro­kom­bi­na­to­vom su­per­mar­ke­tu, bra­ne­ći dr­žav­nu imo­vi­nu od raz­boj­ni­ka, a po­či­ni­o­ci zlo­či­na ni­ka­da ni­je­su ot­kri­ve­ni.

U to vri­je­me bla­gaj­ni­ci iz tri­de­se­tak ti­to­grad­skih pro­dav­ni­ca, po is­te­ku rad­nog vre­me­na, do­no­si­li su dnev­ne pa­za­re u ma­lu kan­ce­la­ri­ju na Tr­gu Iva­na Mi­lu­ti­no­vi­ća. U mo­men­tu ka­da je jed­na od bla­gaj­ni­ca ko­ja je pre­da­la pa­zar kre­nu­la da iza­đe, na vra­ti­ma su se po­ja­vi­la dva ma­ski­ra­na i na­o­ru­ža­na raz­boj­ni­ka. Je­dan od njih je sta­vljao no­vac sa sto­la u tor­bu, a dru­gi je tra­žio klju­če­ve od kan­ce­la­ri­je, na­mje­ra­va­ju­ći da za­klju­ča rad­ni­ke ka­ko bi pljač­ka­ši mo­gli bez­bjed­no po­bje­ći. Slo­bo­dan je na to re­kao „ne dam klju­če­ve“… i upu­stio u ne­rav­no­prav­nu bor­bu sa na­o­ru­ža­nim raz­boj­ni­kom. Dok je dio nov­ca pao i po­čeo da go­ri na re­šou, Slo­bo­dan se rvao sa raz­boj­ni­kom. Ta­da je od­jek­nuo pu­calj ko­ji je bio ko­ban po Se­ku­li­ća.

O ovom događaju izvještavali su najugledniji jugoslovenski mediji. Taj do­ga­đaj je uz­dr­mao Ti­to­grad do sr­ca. Mnogi stariji sugrađani, koji pamte ovaj zločin koji nikada nije rasvijetljen, sma­traju da po Sekuliću treba da bude imenovana jedna od ulica u Podgorici. Ponovnu inicijativu podnio je njegov sin Marko Sekulić.

– Moj otac Slobodan je bio žrtva razbojništva, čiji počinioci nijesu otkriveni ni nakon 38 godina. To je bio do tada nezapamćen zločin i ne samo u Crnoj Gori, već i šire – ispričao je Marko Sekulić.

On i danas čuva isječke iz novina koje su pisale o hrabrosti njegovog oca, kao što su „Pobjeda“, „Ilustrovana politika“, „Novosti“, i drugi iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske.

– Te godine je u Hrvatskoj predložen za nagradu „Poduhvat 1976.“ Postupak mog oca je smatran poduhvatom godine tog vremena. Nakon njegove pogibije, uslijedila su mnoga obećanja od tadašnjih rukovodioca i službi koje su bile u svrsi države, a nije se uradilo ništa, kako na otkrivanju zločinaca – razbojnika, tako ni na ukazivanju poštovanja žrtvi moga oca.

Ja sam uskraćen za njegovu ljubav i pažnju, izgubio sam mnogo i ostao bez njega sa nepunih pet godina. Smatram da je konačno došlo vrijeme da se ukaže poštovanje i čast mom ocu, jer je on to i zaslužio svojom hrabrošću i žrtvom, svojim poštenjem. Ako bi jedna ulica u Glavnom gradu dobila ime po njemu, ispravila bi se, makar djelimično, nepravda koja traje 38 godina – kaže Sekulić.

Foto: Arhiva/DAN