Kao odgovor na preporuku Savjeta Evropske unije iz juna 2022. o učenju za zelenu tranziciju i održivi razvoj, Eurydice mreža je izradila detaljan izvještaj koji analizira ključne elemente učenja za održivost u evropskim školama, saopšteno je iz Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija.
“Cilj ove preporuke je da sve države članice pojačaju napore u obrazovanju, kako bi učenici dobili kvalitetno i inkluzivno obrazovanje o temama kao što su održivost, klimatske promjene, zaštita životne sredine i biodiverzitet, uzimajući u obzir ekološke, socijalne i ekonomske aspekte”, navodi se u saopštenju.
Kako su pojasnili iz MPNI, izvještaj obuhvata analizu nacionalnih nastavnih planova i programa u 39 obrazovnih sistema širom Evrope, ispitujući kako se održivost integriše u obrazovni proces.
“Rezultati pokazuju da sve zemlje uključuju temu održivosti u svoje kurikulume, pri čemu većina koristi međupredmetni pristup. Najvažniji nalazi izvještaja uključuju: većina evropskih obrazovnih sistema obuhvata ključne kompetencije za održivost, iako se “pismenost o budućnosti” pominje u samo 23 sistema; samo polovina obrazovnih sistema ima obavezne sadržaje vezane za održivost u programima inicijalnog obrazovanja nastavnika; desetak obrazovnih sistema je ugradilo kompetencije vezane za održivost u opšte ili specifične okvire kompetencija za nastavnike”, dodaje se u saopštenju.
Kako ističu iz MPNI, manje od trećine obrazovnih sistema prati na koji način škole uključuju održivost u svoje aktivnosti, postavljajući specifične kriterijume povezane sa učenjem za održivost u eksternim ili internim školskim evaluacijama.
“Programi, poput programa Eko-škola i UNESCO mreže škola, već funkcionišu u mnogim evropskim zemljama. Pored ovih međunarodnih programa, postoje i nacionalni (ili regionalni) programi održivih škola. Nastavnicima su obično dostupni materijali i resursi za učenje o održivosti, ali manje od trećine zemalja pruža finansijsku podršku za projekte poput reciklaže ili školskih vrtova”, navodi se u saopštenju.
Prema nalazima ovog izvještaja, kažu iz MPNI, Crna Gora je predstavljena kao zemlja u kojoj je u potpunosti razvijen program obrazovanja za održivi razvoj (ESD), sa dobro razvijenim programom obuke za nastavnike i didaktičkim materijalima. Takođe, kako dodaju, u Crnoj Gori postoje specifični kriterijumi za evaluaciju aktivnosti vezanih za održivost u školama. Kao i većina evropskih zemalja, Crna Gora je uspostavila programe poput Eko-škola i UNESCO mreže škola.
“Međutim, Crna Gora nema obavezne sadržaje o održivom razvoju u inicijalnom obrazovanju nastavnika, niti su ove teme prepoznate u okviru kompetencija za nastavnike. Takođe, Crna Gora ne pruža dodatnu finansijsku podršku za projekte vezane za obrazovanje za održivi razvoj (ESD)”, kažu oni.
Ovaj izvještaj, poručili su iz Ministarstva, naglašava potrebu za sveobuhvatnijim politikama koje bi omogućile dosljedniju podršku obrazovanju za održivost, kako bi se obezbijedilo da svi učenici u Evropi dobiju znanja i vještine neophodne za izgradnju održive budućnosti.
“Kompletan izvještaj možete preuzeti ovdje:
Eurydice mreža je, kako su zaključili, renomirana evropska obrazovna mreža za pružanje informacija i analizu evropskih obrazovnih sistema i politika.
“Čini je 40 nacionalnih jedinica u 37 zemalja Erasmus plus programa. Crna Gora je 2013. godine postala članica Eurydice mreže, a naša Nacionalna jedinica funkcioniše u okviru Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija. Zvanični link Eurydice nacionalne jedinice za Crnu Goru je: https://www.gov.me/mps/resor-prosvjete/euryidice”
Foto: Ministarstvo
