Pitanje nezavisnosti Crne Gore je za dominantnu većinu građana i građanki Srbije završeno, ali je jasno da narativi koji se mogu čuti od vlasti, ipak, drže ovu temu u onom okviru koji nije dobar za razvoj zdravih dobrosusjedskih odnosa.
Na to ukazuju i odgovori na pitanja koja se odnose na nedovoljan stepen priznavanja crnogorskog identiteta, percepciju o ugroženosti Srba u Crnoj Gori i obavezu Srbije da ih štiti, kao i duple standarde u odnosu prema litijama kao modelu političkih promjena, neki su od ključnih nalaza istraživanja javnog mnjenja o odnosima Srbije i Crne Gore predstavljenog danas u Beogradu, u Medija centru, a koje je u Srbiji sprovela Regionalna akademija za razvoj demokratije (ADD) u saradnji sa agencijom House of Win (HOW).
“Istraživanje je dio projekta “Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!”, koji sprovodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) iz Crne Gore u saradnji sa ADD iz Srbije, uz finansijsku podršku Ambasade Švajcarske, a paralelno je sprovedeno u Srbiji i u Crnoj Gori”, saopšteno je iz CGO.
Nalaze istraživanja predstavili su Balša Božović, izvršni direktor ADD-a i Biljana Ilić, predstavnica agencije HOW.
„Nalazi istraživanja ukazuju da je nezavisnost Crne Gore završeno pitanje za preko 60 nodsto građanki i građana Srbije, dok je petina (20 odsto) suprotnog stava, a petina (19 odsto) se ne određuje. Konsekventno sa ovim, oko petine je i na poziciji da bi referendum o nezavisnosti Crne Gore trebalo ponoviti ili održati referendum o ujedinjenju Srbije i Crne Gore. Međutim, čini mi se važnim podvući da je za većinu ovo zatvorena priča, odnosno da za nju nemaju interesovanja niti izdiferenciran stav“, kazao je Božović na prezentaciji.
Kako je kazao, u skladu sa tim i podatak da oko 60 odsto smatra da Crna Gora treba da bude nezavisna, dok fikciju oko ujedinjavanja Crne Gore i Srbije ima manje od petine (18 odsto), ili sa Crnom Gorom i RS 12 odsto, što su dobri indikatori imajući u vidu potencijalno razarajući konfliktni potencijal ovih aspiracija ukoliko bi se one razvile.
Kada je riječ o međudržavnim odnosima, Božović je kazao da je očekivano i pozitivno da većina građana i građanki Srbije cijeni da od država koje su nekada pripadale Jugoslaviji danas Srbija ima najbliže odnose sa Crnom Gorom (27 odsto), zatim sa BiH (22 odsto), a u manjim procentima to prati Sjeverna Makedonija (14 odsto), Hrvatska (9 odsto) i Slovenija (8 odsto), dok je taj procenat zanemarljiv u slučaju Kosova (2 odsto), a nešto manje od petine ne može da ocijeni razvijenost tih odnosa. Iz dublje vizure, odnos sa Crnom Gorom se većinski (37 odsto) vidi kao ni dobar ni loš, dok je za manje od trećine (30 odsto) odličan ili dobar, a za malo više od četvrtine (28 odsto) loš ili veoma loš.
„Građani i građanke Srbije većinski ne smatraju da Srbija utiče na političke prilike u Crnoj Gori (49 odsto), a čak 33 odsto ispitanika i nema stav o tom pitanju. Manje od petine (18 odsto) smatra da se Srbija meša u crnogorske unutrašnje prilike, a i među onima koji taj uticaj prepoznaju preteže stav da je to uglavnom neznatno od onog da se radi o miješanju značajnijeg obima“, naveo je Božović.
U dijelu prepoznavanja glavnih problema u odnosima Srbije i Crne Gore bilo je moguće dati više odgovora, a ubjedljivo se ističe pitanje priznanja Kosova (34 odsto). Zatim slijedi, u znatno manjem procentu, percepcija lošeg položaj Srba u Crnoj Gori (13 odsto), loša ekonomska saradnja (9 odsto), pitanje odnosa prema NATO savezu (8 odsto), ali i vlasti u Crnoj Gori (8 odsto). Dosta nisko na skali percipiranih problema pozicioniraju se i spoljni uticaj EU i zapadnih zemalja (SAD, UK – 7 odsto), miješanje Srbije u unutrašnja politička pitanja Crne Gore (5 odsto), spoljni uticaj Rusije (5 odsto), loša saobraćajna povezanost (4 odsto), vlasti u Srbiji (4 odsto), položaj Crnogoraca u Srbiji (3 odsto), neizručivanje Svetozara Marovića Crnoj Gori od strane vlasti u Srbiji (2 odsto), nepostojanje diplomatskih odnosa na nivou ambasadora (2 odsto), zabrana ulaska pojedinim građanima Srbije u Crnu Goru/Crne Gore u Srbiju (1 odsto), dok čak petina nema stav.
„Iako se nezavisnost Crne Gore priznaje kroz većinski stav u Srbiji, postoji i stav da neki poslovi dvije države treba da budu zajednički. Uz napomenu da su ispitanici i kroz ovo pitanje mogli da se opredijele za više opcija, značajan broj njih (blizu trećine – 32 odsto) navodi da bi trebalo da imamo zajedničku spoljnu i odbrambenu, ili ekonomsku i finansijsku politiku (26 odsto), a interesantno je da mali broj prepoznaje ovakav pristup kad je reč o praktičnom pitanju, odnosno o saobraćajnoj strategiji (10 odsto). Na drugoj strani, 14 odsto je na poziciji da Crnoj Gori i Srbiji ne trebaju zajedničke politike, odnosno da svako treba da sam brine za svoje prioritete“, pojasnio je Božović.
Naglašeno je uvjerenje da Srbija ima pravo ili obavezu da vodi računa o Srbima u Crnoj Gori, čak 79 odsto građana Srbije je na toj poziciji, dok svega 7 odsto misli da je to unutrašnje pitanje Crne Gore.
Predstavljajući rezultate istraživanja koji se tiču spoljne politike Božović je kazao da građani Srbije kao glavni oslonac u spoljnoj politici vide primarno Rusiju sa 20 odsto, dok je EU sa 15 odsto na drugom mestu, vrlo blizu Kini sa 13 odsto. Mnogo niže se kotiraju SAD (9 odsto), Crna Gora (6 odsto), Njemačka (5 odsto), VB (4 odsto) i Turska (3 odsto).
„Ovi nalazi korespondiraju sa preovlađujućim narativom u većini medija a koji pravi distancu Srbije prema Zapadu. Posljedično, i na žalost, članstvo u EU podržava svega 38 odsto građana Srbije što je najniži procent u regionu Zapadnog Balkana, uz napomenu je duplo veći broj onih koji su protiv (41 odsto) od neopredijeljenih (21 odsto). Za pristupanje NATO savezu je svega 9 odsto, dok se tome protivi tri četvtine (75 odsto) ispitanika, a 16 odsto ne može da se opredijeli“, naglasio je Božović.
U polju identitetskih pitanja nalazi pokazuju da svega trećina (33 odsto) građana i građanki Srbije priznaje posebnost crnogorskog identiteta, odnosno njegovu odvojenost od srpskog, dok to nije slučaj sa 29 odsto ispitanika, kako je naveo Božović. Veliki broj je onih koji nemaju stav po ovom pitanju – 38 odsto.
Crnogorski jezik ne priznaje 56 odsto građana i građanki Srbije, priznaje 28 odsto, a 16 odstonema stav oko toga.
„Takođe, građani Srbije su većinskog stava (60 odsto), da SPC ne treba da se miješa u politička pitanja ni u Crnoj Gori ni u Srbiji. Time su građani u Srbiji potvrdili privrženost sekularnosti a uprkos negativnim pojavama u srpskom društvu koji dolaze iz same crkve, ali koje SPC širi i u regionu, konkretno i prema Crnoj Gori“, objasnio je Božović.
Kada je u pitanju kulturna zaostavština koju predstavlja Njegoš, 65 odsto građana Srbije smatra da je Njegoš deo i srpske i crnogorske kulture, a svega 4 odstoda je Njegoš dio samo crnogorske kulture, dok više od petine (22 odsto) Njegoša vidi samo kao dio srpske kulture.
Da su Srbi u Crnoj Gori ugroženi vjeruje 46 odsto građana Srbije, dok je 32 odsto suprotnog stava. Za one koji navode da postoji diskriminacija prema Srbima u Crnoj Gori zapošljavanje i praktikovanje vjerskih prava su oblasti u kojima je prepoznaju. Na drugoj strani, 86 odsto građana Srbije smatra da Crnogorci nijesu ugroženi u Srbiji.
„Izuzetno je zanimljiv podatak iz istraživanja da 74 odsto građana Srbije navodi da su podržavali litije u Crnoj Gori tokom 2020. godine, kao i da preko 50 odsto njih vjeruje da su litije u velikoj mjeri ili donekle uticale na ishod parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine u Crnoj Gori, a da istovremeno većinski (45 odsto) ne bi podržali takav model političkih promjena u Srbiji, odnosno samo bi 24 odsto građana Srbije taj model podržalo u Srbiji, i 10 odsto djelimično“, naveo je Božović.
Partizanski pokret i dalje ima prevagu u Srbiji sa 32 odsto onih kojima je bliži, dok je četnički pokret odmah iza sa 29 odsto sljedbenika. Međutim, veliki broj građana nema stav o tom pitanju – čak 39 odsto.
„Da se u Srebernici dogodio genocid smatra 16 odstograđana Srbije, dok 52 odsto ne dijeli taj stav, a čak 32 odstone može ili ne želi da se odredi. Nezavisnost Kosova ne podržava 73 odsto građana Srbije, nasuprot 5 odsto onih koji to podržavaju, uz takođe značajnih 22 odsto onih bez stava o ovom pitanju. U rusko-ukrajinskom ratu, na strani Rusije je gotovo dvije petine (39 odsto) građana Srbije, a uz Ukrajinu svega 13 odsto. O ovom ratu nema stav čitavih 48 odsto građana Srbije. Očekivano iz ovih podataka, sankcije Rusiji bi podržalo 12 odsto građana, dok je protiv 67 odsto. Na istoj liniji, kada se priča o tome koliko je opasan ruski uticaj po region, većina od 48 odsto smatra da nije, ali i značajan broj (37 odsto) je onih koji smatraju da je taj uticaj maligan i opasan“, kazao je Božović.
Empirijsko istraživanje u Srbiji sprovela je agencija House of win (HOW, u periodu od 2. do 10. oktobra 2023. godine, na stratifikovanom uzorku od od 1844 ispitanika/ca, primjenom CATI metode.
Podsjećanja radi, juče je CGO u Podgorici predstavio nalaze istraživanja javnog mnjenja o odnosima Crne Gore i Srbije, koje je sproveo u saradnji sa agencijom DAMAR, a u sklopu ovog projekta. zajedničkog projekta CGO-a sa Regionalnom akademijom za demokratski razvoj (ADD), i uz podršku Ambasade Švajcarske.
Glavni cilj projekta “Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima!” je stvaranje novog narativa koji promoviše poštovanje dobrosusjedskih odnosa, vjerskih prava, multietničnost, multikulturalnost, evropske vrijednosti, ljudska prava i ističe pozitivne primjere napora od strane grupa i pojedinaca tokom ratova i kriza 90ih godina kao pravih heroje za nove generacije. Specifičan cilj je identifikacija glavnih uzroka složenosti odnosa dvije istorijski povezane i bliske zajednice – srpske i crnogorske – i uspostavljanje mape puta ka njihovom značajnom i održivom poboljšanju.
Foto: CGO
